Miss TT

“Osh se klizash ili sankash?”

Dan ko upisan, sunce, sneg, pticice cvrkucu, kuvano vino u termosu, spoljasna temperatura podnosljiva.

Navlacim po prvi (i poslednji) put klizaljke, gledam stazu i prisutne klizace, sve sampion do sampiona, naravno, ovde prvo nauce klizanje pa tek onda hodanje.

“Ajmo, bejbe!”

Teturam i bez kuvanog vina, nekako mi najsigurnije uz kraj staze gde ima malo snega, prirodna kocnica za zakasnele pocetnike.

“Sta me briga, kapuljaca, naocare, sal, totalno sam neprepoznatljiva.” Tesim se u slucaju pada na zadnji mi deo ledja.


Onda se drustvo malo raspojasalo, malo ubrzalo, malo posandrcalo i malo me gurnulo.

“Opalac. Ovo nece da valja.”

Avantura bez prestanka i pauze nastavlja dolaskom ambulantnih kola i odlaskom u bolnicu.

Lom patele na 5 delova, preporucuju hitnu operaciju.

Moja plavusa ponavlja: “Ovo se ne desava, o v o  se ne desava!”

Odbijam odlazak na traumatolosko te noci i kazem Vidimo se sutra. Ok, malo cemo da te ugipsiramo do sutra i urucuju lepu crno belu sliku sa kolenom u nastavcima.

Zacudjujuce, nemam ni mrvicu straha, panike, mirna sam ko pile ispod koke, sta sad, nema nazad, karijera klizanja endirana i pre pocetka, opredeljujem se iskljucivo za sanke, viva la decja razonoda.

“Oh, strankinja u bolnici?” Interesantna sam im u pizdu materinu, izvinjavaju se zbog loseg engleskog i pricaju, pitaju, osmehuju se siroko gurajuci krevet u maj prajvat rum. Fala vam.


I fala jakim lekovima protiv bolova. Lakse nekako dodje sva ova zajebancija.


Ekipa u amfiteatru jos ludja, pocev od anesteziologa. Prica mi o dozivljaju iz prodavnice alkoholnih pica, kako su mu trazili licnu kartu kao potvrdu da ima vise od trideset godina, a on pedesettrecu valja. Bocka epiduralnu i proverava moj datum rodjenja.

Zanimljivo kad ne osecas nista od pupka nadole. “Moze nesto od Springstina?”

O jes, ofkors, maj lejdi. Pricaju na engleskom medjusobno, dodajem instrukcije da mi ostave dovoljno prostora za cesanje.

“Sada si veoma vredna, cirka sto grama titanijuma, pa ti racunaj, aha.”

Kaze baja hirurg, dopadljive spoljasnosti. Jedva cekam nas sledeci dejt za tri nedelje.


Potpisi se redjaju na mom belom autfitu, eto razloga za nazdravljanje uz nacionalnu vodku i moje neplanirano duze ostajanje u zemlji jezera i vila.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s