Tvrdjava

Nije mog rodnog grada, nije ni Mešina, najmanje je javna. Moja lično. Kada sam otvorila profil na fejsbuku nigde žive duše osim komšinice koja mi je uporno slala neke gluposti. Onda se dotični odomaćio širom celog sveta, samim tim i više njih na listi “prijatelja”, što komsija, što rodjaka, znanih i neznanih, slučajnih lutalica i poneki bivši. Dodjem do neke razumne cifre, onda sve postane nerazumno i dozvolim sebi luksuz virtuelnog brisanja. Neopisivo zadovoljstvo. Mada ne mogu da pobegnem, ne mogu da pobrišem sve. Niti želim sve vreme. Naidje ponekad poriv da više ne postojim, bar ne taj način.

Pet godina blogovanja, sličan feeling, posle odredjenog vremena sjatili se neki čitaoci iz stvarnog života, samo da provere o cemu pišem i u kom sam duhovnom stanju. Primetim da postajem oprezna šta pišem.

Za sada mi se dopada ovaj ćošak u dalekom predgradju interneta.

Zato što sam juče pukla kao prezrela lubenica i skratila vreme koje bih inače provela u toaletu. Sa jedne strane kompletno zarasla linija loma, sa druge još uvek vidljiva, arogantni hirurg i loš dan. “Koju boju gipsa želite? Pink, zelenu, plavu?” Nazirem je zamagljenim pogledom i ne verujem svojim ušima. “Imamo i crni.” Taj mi daj. Noga ionako ko da nije moja.

Advertisements

25 thoughts on “Tvrdjava

  1. Ovo za pisanje te potpuno razumem.

    Ja bih uzeo modro-plavi gips. Onakav kao na onom blogu. E, jedino je problem što na njega ne može da se potpiše.

  2. Eee, crno je moja boja! Nosio sam godinama isključivo crno… Danas kad slobodan izbor ne pada na crnu boju. to ustvari hoću da dam šansu nečemu drugom Pa, ako zavolim…

  3. ja taj genocid nad laznim prijateljima sprovodim svaka tri meseca. a link do bloga nikad nisam davala ljudima iz reale. iako sam u realu pustila odredjeni broj ljudi sa bloga. to je sasvim dovoljno mesanje ta dva sveta. na kraju krajeva, ljudi sa bloga razumeju realu (mada ima i izuzetaka), sto nikako ne znaci da svi iz reale razumeju blogovanje.

    1. Genocid 🙂
      Nisam dala al’ ko da jesam, ili su dobro istrenirani spijuni amateri. Retko ko iz reala razume ali zato obozavaju prepricavanje u svojoj slobodnoj izvedbi. Prijatelje koji su sa bloga “izrasli” u stvarne ne bih dala ni za sta na svetu.

  4. Crni gips je ok, dve boje crna i bela su u mom ormanu a na licu obavezno i crveni karmin, vis mozda bih i gips uzela crveni. To krsenje u boji bih trebala da tempiram tako u nekoj finoj zemlji sa bojadisanim gipsevima. Koliko jos treba da nosis modni detalj?

    1. Modni detalj do 15og aprila, ali zajebano je posle…bez gipsa nemam osecaj da noga pripada mom telu. Onda me radiolog ohrabrio izjavom da je cudno u pocetku. Pa fizioterapija, mobilizacija, blabla. Ko(nj) prezivi pricace.

    1. Skoro ko bez gravitacije. Vec neko vreme pokusavaju (bez uspeha) da me ubede u ljudski korak na kuglici iznad Zemlje.
      Hvala za utesni komentar, pozdrav 🙂

    1. Mislim da nikom nisu ovoliko puta promenili gips za kratko vreme 🙂 Tri puta beli i (nadam se) poslednji crni. Original zid, zelje, cestitke, pozdravi i jedan kontrabas 😉
      Status veze: razvezana.

    1. ništa bolja nisam, obrni okreni opet se uhvatim za crno. Primarni blog plav ko nebo, ovaj je kamuflaža 😉 Hvala ti, takodje. Čitamo se.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s