Do not shoot the messenger

Od kako sam ovde imam potrebu da približim kulturu i način života, a da ne uplićem sebe previše. Moram da Vas razočaram, uplitaću se u svaku rečenicu, Da gledam tudjim očima možda bih uspela da izolujem subjektivni osećaj, da sam profi novinar, ili žirafa. Ništa od toga. Preskočila sam par zemalja za kratko vreme, nisam dozvolila sebi period adaptacije. Zipovala podatke i impresije prebrzo, zgužvala ih do te mere da ne mogu da ih ispeglam već pola godine. Gde si, peglo na žar?

Pre nego uopšte napišem nešto o ovom gradu, moram da nacrtam jednu malu mapu najstarijeg kontinenta. Teča Marko Polo verzija, samo nije svila, modernizacija učinila svoje. 

Provincija je provincija, svuda u svetu. Lično mišljenje je, da ako želite zaista da upoznate odlike naroda idite u najzabitiji kraj te zemlje. U prosečnu porodicu, koja se bori svakog bogovetnog dana za iste stvari kao Vi i kao ja. Ne cepidlačite, nijanse su u pitanju.

Nultu tačku rešila da bocnem na deset kilometara od Belgije i četrdeset od Nemačke. Tipičan nizozemski gradić, nit manjeg grada nit veće katedrale. U prošlosti preka potreba, sada deluje glomazno u odnosu na okruženje. Probala tradicionalne pržene božićne kugle sa suvim grožđem, udobno smeštena između tri generacije. Smejala se dedi koji ih je jeo kao sumanut, zatrpavajući ih šećerom u prahu.

Onda je došao trenutak za preskakanje, troskok, bolje rečeno. Iz razgaženih kućnih papuča uletela u shiny disco heels od 15cm sa platformama i zaigrala, na sve ili ništa. Gutala gladno nove ulice, stišnjene kanalima i crvenim fenjerima. Mirisala džoks za šankom Buldoga, prepunog petkom uveče i hvatala vizuelne beleške o novoj prijateljici koja je zavodila svako muško u bliskom okruženju. Piće je stizalo munjevitom brzinom. Uspela da polomim točkiće na novom koferu i prepoznala znak, ali nisam ga poslušala čak i kada je jasno i glasno rekao “Come back home.”. To onda ne bih bila ja. Jbg.

Ostavila sunce u oblaku prašine i kasna svetla obožavanog multinacionalnog grada, ignorisala ubod negde u predelu dijafragme i bučne engleze, sa uživanjem izvukla grdosiju od knjige, u inat elektronskim oko mene, satrla se hvatajući pogubljenu koncentraciju u slovima ranog hrišćanskog doba. Odustala. Priča o kompaniji koja izučava guštere i leptire dalekih destinacija uzela je primat.

Znala sam da će doček biti hladan, snegovit i dalek. Čudan, neobičan, skoro bajkovit. I draga lica sa zagrejanim vozilom. Nepoznat jezik i poznato “dobrodošla” na srpskom sa stranim akcentom. Sačuvana domaća rakija i finske pečurke, jestive.

Image

Sledećih dana mic po mic, merili smo i kratili rastojanje, Turku i ja. Upoznavali se i čudili jedno drugom. Simpatija je bila obostrana. Krišom čitali osnovne podatke i vraćali prošle vekove na scenu. Sa neskrivenim ponosom pričao mi je o svojoj važnosti, neuobičajenom imenu poteklom iz staroslovenskog jezika, festivalima, običaju paljenja drevne vatre na ostrvima, midsamer noći kada sve utihne i samo strast bukne ko suva drenovina, pa zato toliko novorodjene dece u martu. Katedrali, najstarijoj u celoj zemlji, punoj sećanja i grobova velikaša, velikana, nekadašnje ekselencije i jedine kraljice koju je Finska imala. Bajka sa nesrećnim krajem. Tako to ide ovde, malo je hepienda u stvarnom životu. Odsvirao mi par melodija na grandioznim orguljama, znao je mangup da mi je taj zvuk posebno drag.

Image

Prvom trgu i Božićnoj Poslanici koju svake godine pošalju celom svetu, osim 1939 kada su se igrali Zimskog rata. Istom trgu gde me pijani slikar uporedio sa Šer i pevao “wise man say only fools rush in”, dok sam nonšalantno jela pozamašan sendvič.

Sedam brda i devet mostova razvučeni ko sibirska tajga, sedamdeset kilometara široko gradsko polje i to je njima ništa. Uporede sa daljim severom i kažu “aurora borealisimo, odeš tamo i najebalisimo”.

Image

Tiše već čujem o jedinom muzeju iz oblasti muzike, posvećen Sibeliusu. U žalosnom stanju, podseća na socijalističku samouslugu, samo bez reklama.

I švedjani u blizini, ali..ššš, ne vole se preterano.

Image

Advertisements

14 thoughts on “Do not shoot the messenger

    1. Lepše nebo u životu nisam videla, niti ću videti, ako ćemo po Radovanu III 😉
      Putešestvije se nastavlja ubrzo nakon skidanja “crne čizme” 😉

  1. Jao,pa gde stavi Auroru,u sevdah da me bacish!Zar taman kad zima pochela da odumire ovde da kazem ovoj mojoj familiji da se pakuje i da idemo u sneg,da bi smor mama opet zagledala u neko tamo nebo?:D
    Na stranu sto napisah, I am joking, ali odishe post nekom romantikom,valjda onom koju samo putnici znaju da pretoche u rechi.:)

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s