Zero point

Besana noć. Virus kombinovan sa uzbudjenjem zbog rastanka sa blekfajberglas čizmom. Nedoumice upletene u svaki titraj moždanih serpentina dižu bolje od bilo kog energetskog pića. I moja druga komplikovana polovina. Jedna od retkih noći bez zvezda na dalekom severu, baš kada mi je rekao..

“Izadji iz kuće i pogledaj mesec. Sada.”

Jebiga, dragi, trenutak naše lucidnosti ne prati vremensku prognozu.

“Sećas se da si mi potvrdila 99% verovanja da je čovek sleteo na Mesec?”

Ja bih da sletim na sopstvene noge, što pre. I poletim, što pre. Ali nastavljam našu internu&intimnu igru, patim od privremene amnezije i pozivam se na prvi amandman mog univerzuma, ne priznaj ništa makar crkla.

Topla jutarnja kiša.

Užurbano ispijamo čaj i pakujemo rekvizite, ne zbog mene, zbog nje, izgubila sat još u prošlom životu tako da će zakasniti na sopstvenu sahranu. Ogroman novi bolnički kompleks šljašti, još uvek lepe oznake i miriše na farbu.

Prepoznaju me zbog karakterističnog prezimena i osmehuju se dok pitaju kako ide. Ide kako te vide, smejem se i ja, pomalo blentavo jer ne volim tetošenja bilo koje vrste. Sestra koja mi obula fensi čizmu moli da razmotrim klizanje u budućnosti. Obavezno, ništa drugu nemam na umu osim klizanja. “Možda nekada” progovaram jedva. Gledam kako seče kruti materijal i gubim osećaj čvrstine, pomalja se nekadbilamoja noga. Guma, žele, pihtije, prost opis kako se osećate posle šest nedelja gipsa. Samo…ne u tolikoj meri kao prilikom skidanja pre tri nedelje. Vežbao ja ihaha, tvrdoglavost se nekada isplati. I želja da nisam više “disabled person”.

Miss T(itanium) T(anja), T minus jedan. T zero point. Dragi ima čudne nadimke za mene i raduje se poput malog deteta mom povratku u land down under. Moja radost ima i primese straha. Ja koja sam uvek na točkovima, uplašila se putovanja. Nove noge i metala u njoj, glupih sigurnosnih kontrola i srpskog pasoša. Velikog kofera i duplih letova..

“Hej, bejb, imamo šampanjac da proslavimo. Bio namenjen komšiji, ali nikako da odemo, nema veze. Kupićemo njemu drugi.”

Pa da. U medjuvremenu, učim ponovo da hodam i navlačim kupaći kostim kad mu vreme nije. Water jogging i još jedan ožiljak za poneti.

Advertisements

Posted on April 15, 2013, in finske impresije. Bookmark the permalink. 10 Comments.

  1. Htedoh da ti pošaljem onu “Do you come from a land down under?” ali YouTube javlja da je snimak zabranjen za ovu zemlju down under… Ironija.

  2. Ja mislim da ti ipak volish nekada negde i da se vratish:)

  3. I? Kako izgleda žeMski kiborg u kupaćem?

  4. Pazi da se ne pre’ladiš. 😉
    Brz oporavak u svakom smislu ti ne gine.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: