Logika jedne domaćice

Predvečerje jedne periferije…već se uhvatila koprena noći po nekim budžacima, par silueta vuklo se sredinom ulice pazeći na barice tek minule kiše. Kasnio je s posla, kao i proteklih par meseci, više nije trnuo kako će ga dočekati kod kuće. Ma kako da ne, mislio je sa gorčinom, navikla se da me nema, bar ću lakše izbaciti iz sebe to što želim odavno. Impulsi mozga odleteše do sećanja izazvavši osmeh. Još uvek oseća njene dodire i usne koje sporo klize po njemu. Bože, koliko sam je zavoleo! Vrisnuo je u sebi, ponovo sam živ s njom, ovo nije život, neću više da mučim sebe, ne mogu!…Pljas!…Oštrina hladne vode prizvala je realnost u njegovo samoubeđivanje. Pogledao je u svoje stare cipele i pokušao da otrese vodu iz njih. Bedo bedna…ni cipele nisi kupio zadnjih 10 godina, šta li je videla u tebi? Jele su ga teške misli šamarajući ga istinom. Gorele su baklje savesti praveći čudne sendviče iskidanih delova memorije. Dobra je žena i majka… Ali osećam se mrtav pored nje. Čini mi se i da umrem pred njom opet će me pitati “Šta ćeš sutra za večeru?” Nema mi drugog izbora, ovog puta ispljunuću šta imam pa nek ide život! Vodeći borbu sa samim sobom nije ni primetio da je stigao na kućni prag, miris zaprške zagolicao je nos. Buknula je želja da se trkom vrati svojoj voljenoj… Stani bitango! Uzmi vazduh i izbroj do deset…hrabrio se i ušao.

“Zdravo!” Huknuo je brzinom munje.

“Zdravo, kako si? ‘Ajde, raskomoti se i sedi da večeramo. Ohladiće se punjene paprike a onda nećeš hteti ni da ih probaš. Napravila sam i tvoju omiljenu salatu. Kako je bilo na poslu?”…Ne mogu da verujem! NE MOGU da verujem! Kasnim tri sata po ko zna koji put, a ona ništa!…vrtelo mu se dok je prao ruke i umivao lice izdajnika, bar je on tako video u ogledalu. ’Ajde sad, budi ok i večeraj, već će se izmigoljiti trenutak da joj kažem.

Cvetovi dalije smešno veliki na jeftinom stolnjaku krili su godine porodičnih večera u svojoj strukturi. Nije sedela za stolom, sekla je hleb u kuhinji i čekala njega da prvi zauzme svoje, nepisanim pravom, mesto. Povukao je stolicu uz škripu i stropoštao se shvatajući u tom trenutku da je izmožden, preumoran, preslab.

Večerali su bez reči, samo su kašike i viljuške lupale u ritmu groteske koja je pretila da se pojavi niotkud.

“Znaš… hteo bih da razgovaram s tobom, u pitanju je veoma važna stvar.”

“Kaži šta ti je na duši.” Ravnodušno je rekla kopajući po ostacima salate (to ga je uvek nerviralo).

“Ja bih da se ti i ja, onako prijateljski …razvedemo, vidiš da nam ne ide.”

“Pa šta? A kome danas ide?” Nastavila je još ravnodušnije da hvata preostale listiće salate.

Zbunio se, sve je očekivao, lom tanjira, vrištanje, histerisanje, čupanje kose, ali ovakvu hladovinu jok! Šta sada da kaže?

Khm, khm.. nakašljao se suvo tražeči alternativu za dalju raspravu. “Ne volim te više, ne osećam više ništa prema tebi, mislim da bi bilo pošteno…”

Ne volim ni ja tebe više.” Presekla ga je u pola rečenice. “Ne mora se voleti da bi se ostalo zajedno. Jedino ako si našao neku, onda razumem.”

Am, znaš, khm… jesam, ali nije to jedini razlog zbog kog želim razvod, ja ipak…”

Ma nemoj?! Jeste jedini razlog.” Konačno je odložila viljušku. “Našao si je pre koliko? Mesec dana, tri meseca?”

Nije to važno, khm, khm…” Polako je gubio dah. “Hoću da ti i ja…”

Nije važno? Ja ću ti reći šta je važno. Važno je to, da ti, posle par meseci valjanja sa nekom tražiš razvod. Da razbiješ sve ono što smo sticali decenijama. Ja…(napravila je dramsku pauzu), dragi moj, imam ljubavnika već dvadeset godina I nikada mi nije palo na pamet da se razvedem od tebe.”

Advertisements

Posted on April 30, 2013, in arhiva MB. Bookmark the permalink. 23 Comments.

  1. Odlično! A tebi srećan dvadeseti rođendan interneta!

    http://info.cern.ch/

  2. Jao, Sizife…što se osećam mlađano… 😀

  3. vidim muski su potreseni pricom, nigde ni zuc od naravoucenija. Dakle, jedi paprike i ne talasaj mnogo da ne presednu.

  4. Meni je ova pricha tuzna, ne mogu ni kiselo da se nasmejem. Kao otpad svoje (a verovatno i tudjih) generacije, mozda chak i covecanstva,mene rastuzuje ovakva pricha u kojoj nigde ne vidim lepe i iskrene, srecne ljubavi, pa pogledam u svoje bliznje i vidim to isto, i sve je kao OK i tako kao treba 😦

    • Kao što rekoh davno pre pet godina, istinita priča. Ono što mene lično goni dalje je neka zvezda, ili san, ili muzika…Ko bi znao.

  5. odlična, istinita, gorka priča.
    lični je izbor hoćemo li se u sličnoj (s)naći. a taj izbor nije lak; testira razne vrste ‘poštenja’ i umenja, i nosi svoju cenu koja se ponekad plaća u puno odloženih rata…

  6. 🙂 Ko bi rekao da ću otići u krevet sa smeškom, a i šire 🙂

  7. Uh, samo mi se oteo uzdah 🙂 Ovo je šamar , ma jače od šamara 🙂 Samo se pitam koliko ima ovakvih slučajeva, a da se to nikada i ne sazna 🙂 Ma neka je ljudima samo lepo, bitno je da niko ne trpi, mislim prvenstveno na decu 🙂 Jeste mi osmeh na licu, ali zašto ne znam, nisamni na njegovoj ni na njenoj strani, samo ipak su oni oboje zadovoljni na neki način!

    • Lik je zaglavio na kardiologiji posle ženinog tušea. Kakav je epilog bio nemam pojma, ali znam da je istinita priča. Gorko slatko parče svakodnevnog hleba. Ali drago mi je da mami osmeh 🙂

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: