pardon my french

Život rastegnut novim iskustvom nikada ne može da se vrati u prethodno stanje. Pročitah skoro. Naravno da ne može, nije život žvaka, a i one nešto slabog kvaliteta u poslednje vreme.

Tri meseca dižem sebe iz benča da ne posustanem, iako se neko neslano našalio sa mojim ovogodišnjim planovima, sa sportskim duhom i telom, trenutnim lokalitetom i poslovnom organizacijom. Sa, ne baš prijatnim otkrovenjima, jer su samo ljudska bića u pitanju, nesavršena i krhka. Oprostiš, nemaš ništa od svaljivanja krivice na nekog drugog, čak ni sopstveno zadovoljenje, ma koliko kratkotrajno bilo. Zahvališ dobrim genima i plavom nebu na brzom oporavku, ludoj sreći eto sve je prošlo bez komplikacija i život ide dalje, trapavo, ali ide.

Šta je slomljena kost za titanijumsku žicu i veštog hirurga? Skoro pa ništa. Kako sastaviti slomljen duh, iskrivljene vijuge, uvrnutu realnost, iščašene komade sećanja? Pokidane nade, smrvljene želje, otekle vizije? Ili kako objasniti iznenadnu smrt četiri dana nakon operacije slomljenog kuka? U četrdesetim? “Bejb, to si mogla biti ti.” Well, nije mi bio dan za umiranje. Jeste nekom ko je najzad dobio bitku nad AIDS-om i proživeo par godina potpuno izlečen.

Kad me bombarduju prolećem i “jao što je lepo vreme, toplo, milina” dobijam nagon za povraćanjem. Ako postoji period savršen za bujanje svih vrsta alergija, hroničnih oboljenja i ostalih zajebancija, to je proleće. Cveta cveće, cveta i bolest. Ko ne zna i ne oseća neka zahvali, opet kao ja, dobrim genima, babi, dedi, karmi, ma kome god hoće,  samo nek se uzdrži od pametovanja. Da sam neka vlast zabranila bih bilo kakvo savetovanje osim onih sa iskustvom, pa i tada je diskutabilno, jer nije svako isto. Ali, avaj, ljudima možeš sve osim zapušiti usta.

Postajem svesna zašto se stiče pogrešan utisak o zapadu, ili zemljama gde je takozvani standard daleko viši nego naš. Niko ne piše o lošim stranama, kače se slike mrtvih tvorevina, mora, šuma, brda i dolina, restorana, pabova, muzeja i spomenika. Gde su opažanja sa tamne strane meseca? Izgubljena u akciji, Čak Noris u više tomova umro dok tražio nekog da obznani javno.

Holandjanima paracetamol ko bombone, finlandjanima votka ko voda, sklonost ka suicidu piči svetlosnom brzinom ka vrhu skale, naplaćuju i vazduh koji udišeš, usvajaju zakone ne pitajući narod. Svi smo mi globalne ovčice.

Kada sam skoro napisala nešto ironično o ovdašnjima, dobih kritiku. Na istinu. Provodim od mogućih 24h, 25h sa njima, tako da znam odlično koje su im mane a koje vrline. Ne uvijam u celofan, prenosim sopstveno iskustvo, nekad dobro, nekad loše. Idealno je postojalo samo u Morovoj Utopiji, objavljenoj mnogo daleke 1516-te.

Što manje očekuješ, manje ćeš se razočarati.

Nekom smo mi zapad. Tužno ali istinito.

Advertisements

Posted on May 12, 2013, in finske impresije. Bookmark the permalink. 13 Comments.

  1. Prepoznajem ovde zapazanja i tvoje definicije i opise sa kojima sam se i sama cesto susrela u inostranstvu.
    Sto se tiche proleca, a ja da dodam i leto, mislim da bi ih najbolje bilo zabraniti, ako ne to, onda bar da se priche i hvale o istim svedu na minimum. Preterano se romantizuje, cak i kad neko umre, chujem ljude kako kazu “Bar je umro u Leto, divno vreme,vid cveca!” -_-

    • Sever je još uvek poštedjen trenda “a čizma, a sandala”, ovde su simptomi sezonskih promena mnogo blaži. Živa nisam kad se vratim na jugoistok Srbije šta će me dočekati.
      Jes, crni humor.

  2. eto, sit ili gladan uvek nesto zulja, ko je izmislio to prolece. Do sad sam cutala po tom pitanju, hajde mozda je kod mene nesto napako, al vidim ima nas. :). A sve to sto vidis, vidjeno, obrni okreni otudjenja koliko hoces, sto od ljudi, sto od hrane, posla.. ajde da mracim .

    • Zahvaljujući nedavnom “pokršila se ko veza zumbula” jelda kolena, upisah se medju meteoropate. Ne mogu da ćutim na osvedočene gluposti, evo celog dana vodim borbu preko jbn skajpa da obezbedim medicinsku pomoć u Holandiji. Što su jaki na tekstualno, na kuckanje po kompjuteru, savetodavci da ih poželiš, filozof do filozofa, a od konkretne pomoći ni Ć. Da ti dodju ambulantna kola moraš prvo da dobiješ crno na belo od mrtvozornika, pa onda čike u belom a da pri tom uopšte ne udju u stan. U tom istom stanu nalazi se težak bolesnik. Za to skidam kapu našima, u kakvim bednim uslovima opstaju, a neko se žali kako dugo čeka na dolazak. Te što se žale poslala bih u Holandiju, cmakali bi posle toga vrata svake naše zdravstvene ustanove.
      Da ne pomislim o pomenu cifre moje operacije i postoperativnog lečenja i oporavka.
      I na kraju, trešnja na šlagu, naša ambasada tugaljivo me obavestila da bilo kakvo osiguranje mogu da okačim mačku o rep. Srbija nema para za to (mislim na turiste i obične ljude), ali ima djon obraz da to napiše na oficijelnom sajtu.
      Tako da…čuvajte vaše zdravlje da bi sačuvali živce. I novac, naravno.

  3. Odlična tweet sličica!

  4. Ukoliko postoji benefit, to je to širenje vidika, ugla gledanja, postaneš otvorenija, vidiš bolje…

    Najviše mi “legnu” ovakvi tvoji rezimirajući postovi. Lakše remiziram u trenutnoj igri/partiji.

    • Benefit postoji na mnogo načina, kroz njih “vidiš” i ono što nije vidljivo. Pretpostavljam da će sledeći biti o neverovatnoj količini svetlosti na severu i jedan novi piknik.
      Tasovi izjednačeni remijem.

  5. teske teme kod tebe. valja se skuciti negde u sumi..

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: