Tuti Fruti Suomi

Mojoj vrsti nije preporučeno dugo ostajanje u jednom mestu. Previše emocija uneseno u raskorak između sankanja, padanja, ustajanja i uživanja. “Šteta, bejb, sada kada si stala na noge i leto konačno stiže na sever, ti odlaziš. Ali, nema veze, ovo je ionako tvoj dom, doći ćeš ti opet. Samo ovog puta ima da te upakujem u hokejašku zaštitnu opremu pre nego i pomislim na neki zimski sport!”

Navikla, saživela, kameleonisala sebe po ko zna koji put. Moram da priznam, teško je napustiti prijatnih 24 celzijusovih i nepregledno zelenilo. Svetloplavi ponoćni svod i proveru termostata na spoljnom prozoru svakog jutra. “Ne možete da razumete nas severnjake koliko nam je stalo do svakog sunčanog i toplog dana.” Ja ne mogu, verovatno. Svoje cenjeno dupe selila češće nego mačka mačiće. Ponekad i promašim neko privremeno mesto boravka, ako je bilo kratkotrajno ili dosadno. Klima, kiša, sunce i uopšte svi uticaji neba, odavno me ne dotiču u lošem smislu. Saživim se i sa njima. Prihvatim ih kao komšije, uz pristojnu, ljubaznu distancu.

Žvakala sam o lošim i dobrim stranama, bila besna i tužna, pijana i uplakana, voljena u originalnoj verziji, nasmejana i detinjasta, sanjala let kući, izvorni jezik i mamin pasulj. Nekako je ovaj hardisk južnjački naučio da pamti jedino dobro kada ostane samo sećanje.

Ne veruju mi da dolazim, da li da odštampam kopiju karte? Sumnjam da će i tada poverovati. Kada čuju zvono telefona sa srpskim brojem biće tek na pola uverenja da silazim na jug.

Šaljem mail best frendu sa slikom grila. Veoma posebnog, sa vulkanskim kamenjem. Šaljem slike iz letnje kuće, grada muzeja, zanatskih radionica. I šta dobijem? “Mrzim teeeeeeeee!” Uz gomilu smajlija, naravno. Čeka me paradajz iz njegove bašte, komad smrznutog butića svinjčeta sa popularnim imenom “premijer” i domaća radža. Prvoklasna i ohlađena na “taman” temperaturu. I duga noć prepričavanja doživljaja.

Poneću mu par kamenčića, lagani su i valjda dozvoljeni za prenos. Uz titanijumsko koleno i dugo pismo mog omiljenog hirurga sa severne hemisfere biću interesantna persona na poslednjoj, gulaš granici evropske unije.

Ali ima vremena. Isplanirala moja blondina još putešestvija za pamćenje. Mix od par ostrva, starih prijatelja i dobra vina. Glavni grad, bracko kontrabasist u ulozi vodiča i najveći luna park u Finskoj.

Da, da…dajte mi povoda da se opet pakujem, a nisam ni pošla, ni stigla. 

Слика

Advertisements

Posted on May 31, 2013, in finske impresije. Bookmark the permalink. 10 Comments.

  1. Kako je lepo imati toliku nedoumicu u vezi sutrasnjeg dana, kao sto je temperatura. Kamencice nemoj da zaboravis, ne prave problem, moze i u rucni prtljag.:)

  2. Volim kad prochitam o frci i ubrzanim planovima i avanturama koje ti svi spremaju,pre nego sto odletish. Lep je osecaj shitati i znati da neko zeli da budesh negde,sa njima 🙂 Kamenchice ponesi obavezno, i ostavi im sunchane dane, da se mi ovde josh malo hladimo na kishi 🙂

    • Pa da, prva stvar kad otvorim oči i još nisam dofatila šolju kafe je plan i program 😀 Imaju oni dovoljno sunčanih dana nego proklet čovek uvek nezadovoljan 😉

  3. Samo ti ponesi tu mimikriju, trebace ti 🙂

  4. Neno 🙂 Još dve nedelje odbrojavanja preda mnom. Kaficu pijemo posle 20og juna.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: