Šajkača story

Kada osetim iskon u sebi, žeđ neutaljivu, potrebu da rečima iznedrim talase i nemire, ponore i uspone, ukoči me ručna igračka i nova maćeha.

Sa leve strane, na čistoj ćirilici “Sačuvaj nacrt” i na desnoj usvojeni jezik “Publish Post” zaigraju kolo na blues i swing. Ne može, brale, pa da si poliglota neviđeni.

A ovo htedoh da kažem….

Zajebana gomila godina. Zajebana u smislu transformacije u njanjavu sredovečnu ženetinu. Evo danas me raspilavio mail njegovih roditelja. Ništa specijal, par rečenica, uglavnom zahvalnice, ali emisija napisanog ka meni skroz otopljivog karaktera. Skupljam se kofom s poda vasceli dan.

Bazali danima po celom gradu, od oficijelnih prodavnica suvenira do buvlje pijace. Zavirili u svaki prašnjavi budžak, više iz zabave i naše interne razmene čudnih doskočica, smejali se zajedno sa prodavcima i zahvaljivali na više jezika “ne ma na će mu”. Slaba poseta kupaca na otvorenoj pijaci dušu dala za jutarnje kafenisanje ispred tezge.

“Trči, imaš mušterije, izgledaju ozbiljno!”

A tezga jedina tog tipa, drvenarije svih oblika, oklagije, varjače, limene modle za šapice, korpe i korpice, pletene torbe sa ogromnom cvećkom, pepeljare, držači za olovke…i mala šajkača. Privezak za ključeve sa minijaturnim grbom, zastavom i natpisom Srbija. Čoja prava, boja prava. Bulzaj. Negde u pozadini malog mozga vrtelo se pitanje šta pokloniti nekom ko je obišao skoro čitav svet, Srbiju nije, ali je čuo dosta o njoj. Neverovatno radoznao za sedamdesetsedmogodišnjeg čikicu koji još uvek aktivno vozi auto i brodicu, putuje i saznaje ko da je tinejdžer. I voli te male, nekad veoma jeftine, suvenire koji odišu istorijom i dubinom svog postojanja.

Samo se u jednom prevario, zahvalio mi se na partizanskoj kapi.

Aha.

Morala da napišem čoveku istorijat šajkače i pripazim da ne osporim ni jedne ni druge u smislu “to je moj narod, bez obzira šta nosio na glavi”.

Advertisements

Posted on July 24, 2013, in crtice iz života. Bookmark the permalink. 17 Comments.

  1. Stvarno postaješ njanjava 🙂

  2. Još da si negde našla neki opanak… 🙂 Što se nja-nja faze tiče, evo ti podrška

    WordPress: kad sam neke stvari naučio kako, nije me izdao. Pouzdan je. Uz ogromnu ogradu da ja ne čuvam postove po Draftovima, osim slučajno. Copy/paste obično iz Libre office-a (za Windows korisnike, to je kao Microsoft office, samo što je free). E tu onda ide ono sa čim se prosečni win korisnik ne maltretira – sređivanje po html kodu da bi to sve ličilo na ono što ja hoću… Otvori gmail ako još uvek nemaš, tamo ima “google disc”, a na njemu Google Documents. On se refresh-uje svakih par sekundi. stoji ti na netu, možeš da mu pristupiš sa blo kog računara koji ima insternet.

    Poruka prethodnog pausa je da ma koliko te maltretirao editor, “to je mila majka Mara” u odnosu na to šta sve može da te zadesi kad se radi o softveru. I prilično lako se rešava.

    • Hvala na podršci, svaka -drška je veoma cenjena ovih dana. Nije do wordpressa, više je do ove moje “igračke” (tako su sinoć izvređali frend i dragi “moje malo oko u internetski svet” koje koristim poslednjih meseci). Linux i libra office rade ko švajcarski sat, ali problem je kada kliknem na “publish post” a on vrti pola sata i ne objavljuje. Onda se iznerviram i zatvorim stranicu u znak protesta. Nešto sam čegevarisana od kako siđoh sa severa.

      • Ne znam koji linux koristiš, ali pronađi aplikaciju koja se zove “Blogilo”. S njom možeš da pišeš postove, da ih formatiraš i šalješ na više blog portala, između ostalih i na WordPress. Šta ovim dobijaš? Dobijaš nezavisnost od web browsera, a web browseri su ionako sve nabudženiji skriptama i pluginovima, pa slabije mašine sve više “stenju” i posustaje.

  3. Šaj kača, to je kad se nekome stidljivo kačiš, a sto ry, to je već neka 100ta priča…

  4. Moj WP je totalno poludeo, pa mi od tebe stižu samo tudji komentari na tvoje tekstove. U to ime, od sutra pa kad oćeš, samo da ne bude na Svetoga Iliju, biraj vreme za kafenče u parkiću.
    I da, tekst ti je – ooodliiiičaaaaannnn-

  5. Dooobar tekst, dobar uvod u pricu, a kraj mi je Boga mi najbolji! “To je moj narod, bez obzira šta nosio na glavi”, iako su šajkaču nosili i jedni i drugi 😀

    • Šta ću kad me iznerviraju mašine, tehnike i ostale skalamerije. Evo Sizif bi sve da pojednostavi a meni olovka najdraža i najjednostavnija, pa zar nije? Još mi izvređaše kompjuter samo zato što je malecni, ne mogu da ga odobrovoljim danima 😉
      Šajkača prošetala Evropom, kad neće milom onda će ekspres poštom 😀

  6. poslala bih ja i oklagiju, onako radi folklora i sito ono malo, da ne znaju sta sa njim 🙂

  7. Odeš na ono “Objavi na brzinu” ili kako se već zove…

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: