papazjanija u zadnji krug

Vučem vrelinu ko mokar tepih i molim klimu da ne štrajkuje. I da, pratim ove pitalice i odgovaram kad mi temperatura moždanih ćelija dozvoli sklapanje prostih rečenica. U svim ostalim slučajevima idu “da”, “ne” i slow motion klimanje glavom, en de.

U međuvremenu, pokušavam da pomognem severnjaku da pregura tropikal brez tirkiza slane vode, brez centralnog rashlađivanja, osim u kadi punoj leda i sagledavam sve njegove bolesti, zavisnosti i borbu sa nekoliko podvojenih ličnosti unutar ćelave glave. Sagledavam koncepte savremenog društva koje, još uvek, sramežljivo krije nepravilne zupčanike psihe i leči elektro šokovima zaostale sredine.

Sa druge strane, naši zupčanici funkcionišu zadovoljavajuće, neću biti pretenciozna i reći “savršeno”. Daleko smo svi od savršenog. Lakše njega svarim, sa svim krhotinama i oštrim ivicama, nego “okruglu normalu” u okruženju.

Moja krv od trinaest meseci starosti komunicira s njim, na nekom, samo njima znanom jeziku. I dele smešne igračke, varjače, plastične flaše i prazne kutije. Nema barijere.

Ne pravimo planove, nemamo kalendar okačen o zid. Ređamo dane kao kulu od karata i dodajemo super lepak u vidu nade. Možda i izdrži vetar nepredviđenih, neželjeno čestih promena.

E sad pitalica Vesnina.

1. Zašto si postao bloger/ ica?

Od kako uhvatila pisaljku u ruke žvrljam nešto. Tako i bloger rastao, sastao i nastao. Želja da se ispriča deo života, bez ukrasne folije, ljudima koji to isto rade.

2. Što si po profesiji, od čega živiš?

Turistički radnik koji je zarađivao od svega po malo, samo ne od turizma.

3. O čemu najviše voliš pisati?

Šta mi iritira unutrašnjost pa mora da izađe.

4. Jesi li lijepa/ zgodan? Po svom mišljenju, po mišljenju drugih?

Ja ću ovo da preskočim ko jelen trećak.

5. Imaš li trenutno ljubavnog partnera/ icu?

O jes.

6. Tko je tvoj omiljeni bloger i zašto?

Neko ko odavno ne objavljuje. Dudarim.

7. Što je tebi najvažnije za sreću?

Biti srećan sam sa sobom, sve ostalo dođe u nizu.

8. Pitanje za žene: što je za tebe seks bez ljubavi?

Fitnes centar.

9. Alternativno, za muškarce: osim zaljubljenosti, što ti je presudno da bi poželio neku ženu: njezin seksepil ili koliko ti nju uzbuđuješ?

Ae muški, izjasnite se.

10. Objavljuješ li svoje radove u papirnatom obliku?

Nekad davno zbirka pesama, kolektivna.

11. Što si po horoskopu?

Strelac sa podznakom u devici, mesecom u jarcu i lilit u biku.

Слика

Dopuna u vidu pitanja, brojčano tri komada, eto neko mora malo i da menja pravila igre:

1. Da postoji vremenska mašina i imate pravo na jedno putovanje, kuda bi da prošetate i zašto?

2. Za koliko ljudi (prijatelja, rođaka) ste sigurni da vas znaju “u dušu”? Primer?

3. Upravo ste saznali da imate samo 24h preostalo od života, opišite tih 24h…

Ne prozivam nikog, svaki odgovor dobrodošao je.

Advertisements

16 thoughts on “papazjanija u zadnji krug

    1. To mi i fali, čirlidersice nasmejane i slatke 🙂 Hvala 🙂
      Imam regularnu promenu na pitanje “šta je najvažnije za sreću” – sreća. Kratko i jasno.

  1. sta mi radite, stvarnoi nema smisla. Prvo primim k’ znanju da monn farba prozore, te se i ja dohvatih cetke, onako preko svih gluposti oko prozora da ublazim ovih 436 stepeni radom.. Onda procitam post, zabrisem malo rucice i evo me.
    Dakle, da se zupcanici slazu i dalje kako treba, za ostalo / ‘ce dodje zima, pa opet muka.
    1. pitanje. Pravo u kameno doba, pa bar znam da sam na izvoru epohe, a ne ovaj ovde plagijat. Narvno preko baroka sa velikom nadom da bih bila jedna od onih u predivnim haljinama na dvoru a ne sa trista podsuknja na nekoj pijaci ili u kaljugi pored puta.
    2.pitanje. sad si mi dala zisku, mislim da me niko ne zna potpuno u dusu ( jedna osoba jedino je najbliza , kuma i prtijatelj od 16 godine) , cak ponekad pomislim da vi koji eventualno duze vremena citate ono sto pisem, imate mozda priblizniju sliku o meni. U svakodnevnom zivotu sa prijateljima i poznanicima nema fantaziranja, tematiziranja oko svega onoga sto sam u stanju da primetim , nesto i zbog toga sto su oko mene uglavnom sve raziliciti likovi a i zbog toga sto su uglavnom orjentisani na relno sagledavanje bez uplitanja te fantazije a tek ne emocija. ( event emocija samo uperenih na sebe). A ja sam na dva koloseka i stalno setam izmedju a funkcionisem dobro i na samo jednom njihovom kanalu ( a onda preradim uvece , sto mnogi znaju koji su emotivni sve to na sasvim drugeacije nacine, a jedna je i da pisem) Naravno ne racunam decu u ovo.
    3. Iskreno, ako bi bilo tako, volela bih da to samo ja znam, ne bih nista nesto spektakularno radila i verovatno bih najvise volela da provdem sama . Verovatno bih napisala par pisama, ljudima koje volim i rekla sve ono sto vec znaju, da ih volim i zato sam tako odlucila da provedem to vreme. Sve ostalo sto sam mogla da pruzim drugima pruzam sada, tih 24 sata ne bi im nista znacio.
    i sad ja treba da idem da skidam fleke sa poda, aa? nema sanse, odoh kod Alane da i tamo pametujem.

  2. veliki osmeh za zupčanike koji ferceraju uprkos ivicama (ili baš zato ;)) i komunikaciju sa onim jednogodišnjim (i nešto plus) rezervoarom čuda, plus fige da tako ide i dalje…
    pitanja ti inspirativna, nije mi čudno što se robin raspisala, baška što se divno raspirasala. 🙂
    1. Da postoji vremenska mašina i imate pravo na jedno putovanje, kuda bi da prošetate i zašto?
    ne bih se zapućivala naročito daleko u prošlost, recimo da mi privlačna postavka koju je nudio Pariz između dva svetska rata, deluje mi da se tu štošta zanimljivo događalo, vrlo mi je razumljivo što je Vudi jedan od svojih skorijih filmova stavio u taj milje, na mesto gde su u to vreme istovremeno obitavali Hemingvej, Ficdžerald, Kol Porter… naravno, sve ovo pod uslovom da je karta za putovanje povratna, tj. da me vremeplov bez greške vrati pre nego što se svet zamrači za drugi veliki rat u istom veku.
    2. Za koliko ljudi (prijatelja, rođaka) ste sigurni da vas znaju “u dušu”? Primer?
    samo moja rođena sestra. mlađa je od mene samo godinu i po dana, tako da raskoraka u sazrevanju gotovo da nije ni bilo, a i dan danas živimo vrlo blizu i viđamo se više puta nedeljno. ona je jedina osoba na svetu koja ima istu vizuru za mnoge stvari, već po samoj postavci, jednostavno zato što smo živele zajedničko detinjstvo, ponele iste slike i poruke od važnih, dragih ljudi. ona je jedina osoba kojoj već po ‘telefonskom glasu’ znam raspoloženje, čak i kad pokuša da nešto zakamuflira. važi i u obrnutom smeru, potvrđeno.
    naravno, ima još ljudi koji su mi dotakli dušu i neosporno je da neki od njih sežu vrlo duboko u mene, ali ipak parcijalnije…
    3. Upravo ste saznali da imate samo 24h preostalo od života, opišite tih 24h…
    podsetila si me na jednu priču Reja Bredberija koju sam čitala vrlo davno, ali mi je baš ostala urezana… istina, tamo je postavka malčice drugačija, tj. svi ljudi su ‘dobili poruku’, nekako kao da im je stigla u snu ili na neki način ‘ubrizgana u njih -, da predstoji poslednja noć na Zemlji. nema nikakve dileme, samo ta izvesnost. sledi opis te noći i različitih načina za provođenje vremena, od sumanutih opijanja i orgija, do smirenog grljenja u bračnom krevetu.
    nemam pojma. kontam da bih brzo eliminisala paniku i očaj, jer nema vremena za gubljenje, a onda bih se potrudila da sve najvoljenije vidim tog dana, da organizujem druženje, odlazak u veliku šetnju, na kolače… bilo bi dobro da je leto i da mi je dostupna neka voda pod otvorenim nebom, more ako se pitam, ako ne, može i gradski bazen. tamo bih otišla sama i plivala satima. obožavam taj osećaj bestežinskog stanja i uronjenost u osnovne elemente: samo voda, nebo i ja. malo u velikom. obuhvaćeno, zagrljeno.
    zagrljaj, ali sa voljenim, bio bi ostavljen i za kraj… kao i robin, i ja bih volela da za ‘presudu’ znam samo ja. nemam pojma koliko bi uspešno bilo ‘zatajiti’ bol zbog rastanka i odlaska, ali recimo da bih se mnogo trudila i mnogo volela.

    1. Pariz između dva rata, pa bulzaj. Sačuvaću ovo u nekoj fioci sećanja u slučaju da izmisle dotični vremeplov sa povratnom kartom 🙂

      Tužno zavidim na sestrinskom spoju, mada stariji bracko postaje sve bolji s godinama, u razumevanju mene i obrnuto. Vreme je čudo.

      Mislim da se već dovoljno trudiš i voliš i bez ovog pitanja 🙂

      Hvala na rečima podrške. To je mašinsko ulje na zupčanike 😉

  3. Oooo, stigao sam Tanjo! Lepo što si me pitala gde sam, otpustio sam net u mojoj sobi za jul, pa su me svi pitali, pa kako?, e, misterija jedna…
    nego, mogu ja sva tri pitanja u jednom odgovoru, dakle…ako bih video vremsku mašinu, odmah bih je prodao za, pa recimo, za milijardu evra, ali da mi bude u svakoj najjačoj banci u svakoj najjačoj državi u svakom kontinetu po 50miliona, moje duše bih poveo u svemir, dao bih testament, i svaka duša posedovala po 50mil i tih 24h uživao bih, jer bih saznao u životu, ponekad, ono što je skupo ustvari jeftino. Ili obrnuto?!

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s