Letač na duhovni pogon

Kize je moj drug već dugo. Znamo jedno o drugom što naši najbliži ne znaju. Toliko švrljamo svud okolo da već par godina ne stižemo da se vidimo uživo. On u Emiratima, ja u Holandiji, on u Holandiji ja u Crnoj Gori, on u Maroku ja u Finskoj. I sada nas razdvaja par hiljada km. Skajpujemo noću. Par puta zaspali tako, zahrkali svako pored svog prozorčića u sajber svet.

“Slušaj me, lima, ima da te polomim što se ne javljaš. Zabrineš me, kretenu.”

Da, ponekad mi nije do priče ni sa njim. Zatvorim oklop i sklapam pazl od raštrkanih sećanja. Lečim samu sebe, preispitujem i rešavam zagrađene brojke sa plus i minus. Sutra bude bolje. Sutra je uvek novi dan.

Doduše, bio je u Bg-u dok sam se družila sa fizijatrijom i raznim strujama i magnetima, onda smo kratili pauze između zakazanih termina promotivnim minutima u mreži. Nikad da nam dosadi spika. Puno toga za izvlačenje na oruk iz kutija sa tavana.

Juče nije bio dan za plus, svo ono oduzimanje poslednjih mesec dana uzelo je danak i offnulo me ne na prekidač već direktno iz izvora napajanja. Onaj dan kada jedva čekaš da smrkne i legneš sa blentavom nadom da će jutro pametnije od noći doneti prosvetljenje, bar u bukvalnom smislu ako ne u drugom. Lutaš strelicom po izboru filmova i odabereš film snimljen po rukopisu Stephena Kinga. U fiktivnom hororu prepoznaš sopstveni. Postoje Night Flieri u običnom životu, sa razlikom u obliku energije kojom se hrane. Pojedu vam duhovno gorivo pa vozite na ler dok se ne pojavi neko kao Kize. Promotivno punjenje najbolje ide kad je neočekivano.

“Eto kako te ja nađem, nema veze što si invizibl, samo kad hoćeš da se javiš. Jbt, brinem ko da sam ti keva.”

U Tunisu je, u pozadini čujem arapsku muziku i vidim domaćicu bungalova.

“Imam kućnu pomoćnicu a ne zna ni kajganu da napravi. I to što čuješ je svadba. Nema prasića, piva i sarmi. Samo limunada, čaj i kolači. Izađe ti svadba sto jevreja.”

Uspeo je, nasmejao me. I uspavao sa obećanjem da će zapakovati malo mora i peska u plastičnu flajku i doneti.

“Ajd sad poslušaj ti tvog Kizeta, ideš na off, spavkaš i ujutru da te ne vidim budnu pre podneva. Onda ustaneš, protegneš se tako jako da ti ispadne s..a i nasmeješ se. Pristaviš džezvu, umiješ se i proveriš podočnjake u ogledalu. Srkneš jako da te čuju u četvrtoj ulici i zapališ pljugu. I kuliraj.”

Poslušala ga. Ko đače prvače. Kuliram.

U međuvremenu upražnjavam radnu terapiju.

Pokušavam da stanem na noge, ruke i rogove.

Opet.

Advertisements

Posted on August 25, 2013, in naked soul. Bookmark the permalink. 14 Comments.

  1. Ko kaže da nema sajber drugara, ispala mu s..a u Banci Intezi.

  2. Nije valjda da ne šetaš, ič?

  3. Kakve su ovo bebeće sandale…. gde je ta seesa? 😀

  4. oslonac je stabilan za ispravljanje, pa nek ispadne sta hoce.

  5. Bio sam još u godinama kad se bilo đak, ali se nije učio engleski. Moja deset godina starija sestra imala je (a sad ga imammoja i brat) bordo geograsfski atlas na kome je pisalo: “Friend in need is friend indeed”. Ti čuvaj svog Kizeta.

  6. Drago mi je da si ga poslushala! Kuliraj i ti, a i s..e 😀

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: