More than words

Naviru mirisi iz neke, vremenom neotvorene, zaglavljene pregrade.

Mirišu mi svilene bombone, krem bananice i kafa iz termosa.

Pečeno pile, pita isečena na male pravougaonike, karamel oblande u romboidima naređane na papirni tanjirić.

Kiša i sunce koje nemilosrdno prži, lepo izvučene ivice mermera i blatnjava staza.

“Nikada nisi umela da prodaš sebe.”

Niti ću ikada umeti. Niti želim da prodajem sebe na bilo koji način.

Deda po majci bio je trgovac koga je znala skoro cela Srbija pre rata, onog sveCkog. Majka nasledila te trejderske gene, nije joj bilo ravne kada je krenula invazija sa svilenim minihopima i roze žvakama ispred Cuma. Pamtiću dok sam živa pečene piliće sa glavnog trga Sofije. I ćaletovog fiću koji je gazio gde ni divokoze ne pišaju. Najslađe knjavanje na zadnjem sedištu dok zuji ljuta mašina od 750 konjoČegaKubika (Horhe, Sizife i ostala muška svojto, hvala. Usput pip merke i zamerke, bitna je poenta).

Tako dođe trenutak kada niko od novorođenih ne nasledi gen trgovca. Zato nasledi sklonost ka stvaranju, oblikovanju nečega iz ničeg, skitanju, pisanju i prenosu dobrih vajbova. Jbg, Vilotije, život je špil unapred podeljenih karata za prevarantski poker. Sve izrečeno ode u vetar i nepovrat ako nema ko da prenese, pisano ili nepisano.

Uglavnom, šta je pisac ovih paraboličnih redova hteo il ne hteo da kaže je, hteti i umeti, srati i mirisati, nije isto. Kada dođeš na ovaj svet u vidu paketa koji se samo dernja, kenja i sisa, nemaš pojma zajedno sa onima koji su odgovorni za tvoje pojavljivanje na sceni, šta, kako i koliko dugo te čeka u putovanju zvanom Život. Istražuješ pa šta nađeš. Zlatni ćup ili bezvredni kamen, zavisi od ugla posmatranja nekada znaju da izgledaju isto.

Ispratila sam Neprilagođenog za Bg, onda za Republiku Srpsku. Ima tome već dve mesečeve mene. Ima mnogo toga. Samo nema više reči iz ovog pera. Ni one se nisu rodile. Još uvek.

Advertisements

Posted on September 14, 2013, in crtice iz života. Bookmark the permalink. 16 Comments.

  1. Sazrevaju. Nesto se prebrojavamo sa mirisima proslosti. Valjda ide jesen.

  2. 750 kubika a ne konja T, i poker u skidanje, dodao bih

  3. Vidim već si ispravljena za kubike, pa ja neću.

    Priča se (ne znam, nisam žensko) da niko ne može da ti “kljuca” u mozak više od majke, ako si žensko. Za sebe zato znam da samom sebi ne dam mira u pogledu toga šta sam od sebe mogao da uradim, a nisam. To mi je, u neku ruku, stvaralački i svaki drugi motor – ako nisam, da napravim nešto od sebe. Jako bi mi dobro poslužila kao alibi misao da se rađamo sa predodređenim životnim putem. Ali. nešto me tera da se ne dam toj misli. 🙂

  4. Eh, te čokoladne bananice bezobraznice, kako one znaju da zamirišu… 🙂

  5. Bitna je poenta!

  6. Uh, mogu ti reci da da mi nisi soladila nozdrve ovim lepim mirisima sa pocetka, ne bi mogla sredinu i kraj tako olako da procitam, ovak mu nekako dodje da je sve proslo lakshe jer si mi ponudila nesto lepo od sebe.
    Cini li ti se ponekad da su se neki rodili, maltene, kao da su planine, a ne ljudi? 🙂

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: