Let’s make those evil spirits being afraid of ourselves..

What would you like to post?

What would you like to feel?

What would you like to hide from the rest of the world, even from yourself?

Nikada nijedna mašina neće biti u stanju da opiše ljudske emocije. Nikada neće moći da opiše ljubav. Bilo koje vrste.

između životinja i ljudi. Radost kada me vide posle nedelju dana odsustvovanja. Nepoznati crni staford sa najtužnijim očima na svetu i gazda koji očekuje od nje malo više od želje za pažnjom i maženjem.

“Ma ništa od psa, samo gleda u koji krevet da se uvali i ko će je maziti.”

Mazim njuškicu i setne bademaste oči, mazim sa njima sve mile četvoronožne duše ovog sveta..

Zakovana gvozdenim ekserima logike i empatije, koji nikako ne idu zajedno, borim se na ledini opustošenoj od nerazumevanja. Borim se protiv usađenog straha od gubitka, od ljudske, jadne nesavršenosti koju drugo ljudsko biće koristi do iznemoglosti.

“You have to understand that person in despair would do anything to end the Despair.”

Ali taj očaj nema kraja. Samo uvodi dublje u ponore ljudske duše.

Blebetalo od petnaest meseci reaguje na telefon i video zapis koji ne zastareva s vremenom. Vodi neku svoju, nerazumljivu raspravu i krči životne, početne staze. Oseća ljubav neprikosnovenu, jedinstvenu i bezuslovnu. I uzima je. Celim bićem.

Pitam sebe vrlo često: Da li samo deca i životinje osećaju tu iskonsku, primalnu potrebu da samo ono što je dobro dopre do njih?

Ili je to belo platno kršteno, koje nema mrlja na sebi, od tajni, laži i skrivanja.

Ostalo je negde, u nekom delu mozga, krvlju nenatopljenog, da ima sina i da ima nekog ko će brinuti o njemu. Nekog ko nije stekao naviku da brine ni o kom drugom osim o sebi. Nekog kome je Sebičnost srednje ime. Nekog ko ne ume, ne razaznaje načine da izrazi svoje emocije. Takvog ga sazdali od ljudskih komponenti i zvezdane prašine.

Koliko god ste edukovani, širokog spektra poznavanja ljudske populacije, ne možete ništa, ne umete ništa ako nemate delić empatije prema bližnjem svom. Bio to neznanac sa ulice ili najbliži rod. Kada ste poslednji put  učinili dobro delo, ničim izazvano? Ne očekujući ništa zauzvrat?

A najveći zadatak je naći balans, naći izjednačenje tasova, biti svoj i biti s ljudima..

Advertisements

Posted on September 23, 2013, in naked soul. Bookmark the permalink. 19 Comments.

  1. divim se drugarima blogerima koji nemaju ovakve pitalice ( “Zakovana gvozdenim ekserima logike i empatije, koji nikako ne idu zajedno, borim se na ledini opustošenoj od nerazumevanja”. ) i kojima je sve jasno. Nisam od tih, nazalost , pa nekako osecam da razumem ovo sto pises. Mozda empatija bez tasa.

  2. Uvek taj jogurt (Balans), fermentisalo mleko (ljudi) ‘zagađeno’ dobrim bakterijama. Evo odaću ti jednu tajnu, stručnu tajnu: mleko (deca) je ne zagađeno dok je u zdravoj životinji.

  3. Tako nam je kako nam je zato što smo takvi kakvi smo…

  4. Da li je empatija empatija, ako je selektivna, odnosno za nekoga je ima(š) a za nekoga ne(maš)?

  5. Neka neko odgovori Gostu i mene zanima.
    A i bećarac me zanima : )

  6. Neka, netreba. Napraviću ja poseban post za to, da ne preuzimamo ovaj. Mnogo je tužan.

  7. Nemoj biti dugo tužna, nije to zdravo 🙂 živiš ti velikim krilima, odličim word-ima veliki značaj, ja sam nešto našao i sebe u postu, istina…Tanja, jaka si!!! Be strong (always)!

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: