Bilo jednom “Kod Rajka”

Pisala sam, jednom prilikom, o važnosti nekih sitnica dobijenih na poklon, od dragih mi osoba. Posle ovolikih seoba, mislim da sada, negde u nekoj paraleli, zelene svi pokojni Čarnojevići zbog toga. Posle nebrojeno puta pakovanja i raspakovanja, nešto se pogubilo, iskrivilo, pohabalo. Pamtim ih sve, dan, mesto, scenu i događaj kada sam došla do stvarčice.

Iz vremena kada je Mojblog bio u zenitu, nalazili smo priliku za oblokavanje i opričavanje i kad koka snese jaje. Bio je oktobar, bio je Niš i bili smo Mi. Povod za okupljanje: Dare i njegova lepša polovina. Nišlija taman toliko da okupiramo najveći sto i skrenemo svu pažnju prisutne javnosti. Malo pre toga, mlatio se Dare sa nekim rukopisima, svirkama itd. Nosao po par primeraka uza se, pisao posvete, lomio rasvete i doprinosio sveopštem poboljšanju statusa blogerske zajednice. Mislim da je bila tek prva tura pića, kada je iz unutrašnjeg džepa jakne izvukao belu knjižicu, sa malo naNdžaraste i otvorio prvu stranicu. Žvrljao je kratko i pružio mi je preko stola. “Žao mi je, dečaci, ali dame imaju prednost.” Jbg, bio samo jedan primerak. Šta je usledilo kasnije, ostaje u krugu vitezova, Ginevre i životinjske farme na domaći, najbolji, način.

Družim se ponovo sa fizijatrijom ovih dana (pripremaju me za uklanjanje uzroka pištanja alarma na aerodromima), počeće da mi otpozdravljaju sa “Dobar dan, koleginice” koliko se dana nanizalo, ali, nema veze. Sve je to u službi osposobljavanja mene za naredne avanture, domaće, strane, više nije važno. Kako god okreneš, avantura biće moje srednje ime. Kopam po knjigama da prekratim vreme dok sam umotana kablovima i naiđem na taj primerak. Vrati se film unazad, namami krajeve usana da se razvuku preko lica. Setim se rasporeda kako smo sedeli za stolom i kafane “Kod Rajka”. Sladoleda koji je bio glavni krivac za promašaj lokacije Ž. Stanice.

“Tanji,

Dok još nismo popili mnogo,

pa napišem neku glupu posvetu,

ovako,

Tanji,

može da prođe.”

Advertisements

Posted on September 30, 2013, in blogerska sećanja. Bookmark the permalink. 21 Comments.

  1. Nema boljeg predvečerja od ovog kišnog da bude dekor za čitanje ovog posta (Ili što bi Dare rekao: “Ovaj post je kao ‘ladno pivo posle basketa”)

  2. da je sladoled bio glavni krivac dobro bi bilo 😀

  3. Ah, kad nisam iz Nis 🙂 A i bejah maaali blogercic tada 🙂

  4. Valjalo bi da ne bude po onoj staroj: “Umre kum, rasturi se kumstvo”. Mada nas je MB stvarno držao čvrsto (po)vezanim. I dobro, zar nam posle toliko vremena treba “roditelj” da nas okupi? Ispade da sam rođen u pogrešnom gradu u pravo vreme. 😦

    • Ko nas sprečava da zaživi i ovde? Dovoljno jedan da pokrene inicijativu za okupljanje.
      Sa druge strane gledano, Borisko, Dare, Raban, Dabarče, Biba, Anagram, Lana i još koliko njih, ostali su verni starom blogu. Mnogi ne pišu više blogove, ili su pobornici nekog drugog blog sistema. Recimo, vrabac je usputno svratio do Niša na roštilj i ćaskanje sa blogerima, između dva penjanja. Mmmila takođe, između dve utakmice 🙂
      Kada se hoće, uradi se, kada se neće, nađe se opravdanje.

      • To kad je bilo, ja radio. A imao radnu nedelju pomerenu za jedan dan. A vi se susretali subotama. Ja, eto, nisam tražio opravdanje – imao sam ga. A da sam hteo – hteo sam. Upoznao sam neke od vas tako što smo se sreli u Čačku….

        Rasipanje po drugim blog sistemima je, nažalost, nužnost za one koji žele dalje da pišu. Ko ne želi poštujem, ali mi je žao. Ko zna na kom bih sistemu ja završio da nas Đole nije pozvao ovde.

      • To kad je bilo, bilo je više puta, ne u isto vreme. Vrabac i Mila samoinicijativno su se organizovali tako što su pozvali mene, telefonom. Nebitno je sada, Sizife, to je prošlo. E ono što možemo da oblikujemo je ispred nas, blogera.
        Đole je učinio pravi pomak pozivom, ja se već preselila ovde malo pre toga, jer sam kuburila sa finskim i pobrkala nešto oko podešavanja na MB. Seoba blogera i Džole ČarnoNišjević 😉

      • Nije valjda da nas nećete primiti.

      • Neno, svako je dobrodošao 🙂

  5. tako da kad padne to pivo, tu sam a i sto se tice cevapa , tu sam. ma uopste ,” Ete me” samo ako neko zvizne. 🙂

  6. “može da prođe”, sweet je sasvim 🙂 trep-trep

  7. Sam ću zakolutam s oči, da zvirnem pozadi u mali mozak gde su ove uspomene da ih zvrknem još koji krug 🙂

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: