Maliganski Post Scriptum

Da popričamo o ljudskim slabostima. Ili o tome da nas, nekako, uvek uče da krijemo svoje Ja. Kao da se ne vidi. Ustvari, vide svi oko samo ne i sopstveno Oko.

Kada se skupiš u svoja četiri zida, pa te niko ne vidi, grimase i tikove, er begove, mahanje peškirom i pevanje na dezodorans, koji fleš lajv izvedbe rock stara itd. Ali, nema veze, to je naš Mali Svet i mi u njemu, sami samcijati.

Sve smo napolju, samo nismo Mi.

Padne po koja čašica, nekom dobrodošla, nekom baš i ne, naročito u kafani, kultu srpske tradicije i “kafana je moja sudbina, dotako sam dno života I Branka, Danka, Žanka…”.

Elem, posle dugogodišnjeg iskustva simpa povremena pijanstva sve manje nerviraju, naprotiv, slatko se nasmejem opuštenoj ljudskoj duši pretovarenoj svakodnevnim brigama, koja tada, u momentu diskonekcije sa stečenim, izjavljuje ljubav, izvinjava se do poklona na pod, ne retko odvučen do ležećeg komada nameštaja.

Ko veštice koje bacaju čini u nekoj bajci, skupe se sve muke u pravilan krug oko čoveka i stisnu ga, onako svojski, ko kečeri. Veštici iz Oza voda smrtna opasnost, ovde je vodica, al vatrena u pitanju. Razbije krug, rasprši ga u milion komadića najfinije srče i duša zaleprša, zakrili u svoj svojoj slobodi.

Napilo se, pa šta. Big deal.

Express lonac aka dušni ventil. Mora negde da se ispusti višak.

Pa da.

Ide ko neka nova godina (pardon my french, jebem joj sve po spisku, novoj i staroj, zajedno, da se ne uvrede, malim slovima), ide čuveni Nikolaj sa trendi salatama i ribama odasvud samo ne iz Srbije, uglavnom, sve ide, dan za danom, vreme je prokletstvo koje mi jadni, sitni, bedni, ne možemo da kontrolišemo. A sve bi nešto da ukrotimo, sem sebe.

“Pa mama, rekao mi je da nema 18 godina i da zna šta radi i koliko mu je dovoljno da popije!”

Aha…opet se nasmejah slatko šaljući recovery pozdrav svom zetu, bar dok ne prebrodi mamurluk..do Svetog Nikole.

Advertisements

Posted on December 15, 2013, in crtice iz života. Bookmark the permalink. 18 Comments.

  1. … pa potom “Jovo nanovo” (je l’ rakija bez mesa? 🙂 ).

  2. Oprosti, antialk, do kosti.

  3. Ko veštice koje bacaju čini u nekoj bajci, skupe se sve muke u pravilan krug oko čoveka I stisnu ga, onako svojski, ko kečeri
    A muka sve više, prilika za te krugove u dertu nastale sve manje, dok vreme teče i nosi iznova neke nove mukove- sve dok poslednjih krugova svačijeg malog pakla u kojem poneko i sagori.
    Divan tekst, slatka. I pozdravi zeta.

  4. – “Branka, Danka, Žanka…”
    – “Stokić?”
    – “Ne, “ŠTOKić”

  5. ja kupujem slabosti.
    cene?
    🙂

  6. ustvari,mislim da IH razmnožim i naučim RUSKI.
    A,pancirke od 1st dana 😀

  7. Ja sad kad pogledam, ja ne “biram otrov”, pijem i pivo i vino i rakije… kad sta ima… Zezao me ortak skoro, kaze: Dule (misleci na mene) kad ti dodje u kucu, ti ga pitas moze kafa, rakija, a on samo kaze “i casu vode” 😛

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: