Go gentle

Ne pitaj me ono na šta nemam odgovor. Svako “zašto” nema svoje “zato”. Mnoga od njih ostanu tako visnuta u vazduhu, ko paučina nehajno otkačena protezanjem u podne.

Smotano klupko mog belog mačeta koje me prati ko kerče, greje se uz kvarcnu dok mi gomila cepanica šalje srednjak fck u iz dvorišta. Poslaću im i ja taj pozdrav, kad-tad. U proleće? U proleće. Makar slala indijanske dimne signale.

Smotalo se klupko u meni, pa bi da se rasplete. Navlačim jaknu, tike, sipam nešto radže u pljosku, proverim pljuge i zapalim na graveyard. Da popričam s matorim. Kad već nema nijedno muško oko mene. Upalim sveće, potegnem iz pljoske, za njega, pa za sebe. I pričamo. Ono što prošli, ono što ostalo neiskazano. Podmećem pod guz neki celofan od uvelog cveća i spustim se u turski sed. Položim dlan na hladan šoder i zamislim. Plačem ko kreten, slinim i trošim papirnate maramice od 8 dindži.

“Call me, I am at graveyard.”

Pričam sa repeat-om, sa Ehom koji se vraća u pravom smeru. Iskreno me zabole za zblanuta lica meštana dok pričam nerazumljivim jezikom sa sluškama u ušima. To je ono što je potrebno za presecanje Gordijevog čvora.

“Gde si bila do sada?”

Tamo gde je najmirnije. Jes nema odgovora, ali je bar opravdan razlog.

Advertisements

8 thoughts on “Go gentle

  1. za ovo nema komenta. Pricam i ja sa kamenjem, pusim, palim cigare a prestala sam da placem. Budi dobro. ( ne umem da napravim srce al racunaj da sam ).

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s