Mobile vigil uz Lutajuća srca

Koliko god delovalo smešno, ja sanjam sarme. Ali, ne bilo kakve, nego sa dimljenim rebarcima između, ponekim ofrlje bačenim čenom belog luka I zemljani sud, gleđosan, po mogućstvu. Sutra, ako se oporavim od ovog bdenja mom prijatelju, prebrzo otetom od života, spremiću ih. Sa posebnim zadovoljstvom. Možda ih namenim njegovoj duši, večno željnoj domaće hrane. Stara godina završila epilogom mog matorog, pa nastavila. Endless story. Aj me malo zaobiđite. U širokom krugu. Duboko Vas molim.

Nema veze skype I free call, potrošiše sat I po tovareći pun budžet mobilnih operatera. Zabolelo me uvo, pa pređoh na slušalice.

“Znaš koliko te voleo, mislim, ne samo kao ženu, ko čoveka, prijatelja, nema veze što je bio complicated kind of person, mislim, svi smo komplikovani do bola, valjda smo zato ovoliko vezani međusobno, molim te, kad ideš matorom na grob, upali sveću za njega, odota..odota..”  Vanja slajduje brže nego naduvani DJ, meša srpski, engleski, finski… Posle pola sata telefon prelazi u ruke Katri i nastavljamo o Marku. O kulturama, koje su, bez obzira na fizičku udaljenost slične, muzika upliće svoje akorde između i čujem Lutajuća srca u pozadini.

Dižu čaše u njegovo ime i put u jednom pravcu. Već su pijani i bučni. U glavi imidž tog prostora gde imam osećaj doma, znam i gde ko sedi, u kojoj pozi, gestikulacije svih…i Markov, na brzinu, iz čistog inata prinaučen engleski. “Ville bi da te čuje..” Nastavljamo priču dok neki zakasneli vatrometi paraju zvezdano nebo uz gromoglasan zvuk. “Nedostaješ nam”…

Ljudska vrsto, tako slaba i porozna, gutaj svaki dan, sat i minut bez zazora i stida. Otimaj. Porobljavaj sopstveni prostor. Živi. Velikim slovima.

Bon voyage, Marko.

Advertisements

Posted on January 9, 2014, in naked soul. Bookmark the permalink. 15 Comments.

  1. Ne lajkujem zbog tuge u ovoj priči, ma koliko bila premazana čokoladom optimizma i duhovitosti. A potvrđujem da je, i ovako tužna, lepa priča.

  2. eeh, ne mogu vise ni da citam o takvim putovanjima, koliko ih ima u okruzenju. I htedoh da nista ne napisem, ali eto, zbog tebe, ako je neka uteha .

  3. znam, zato nisam htela nista da pisem, ali eto.

  4. Sond is SJAJNA! Prati text posta, maksimalno. Prvi put čuo, tnx 😀

  5. Znam sve iz tvog poslednjeg pasusa pa se opet hvatam da neko vreme ničemu utrošim, i stalno mislim hoće li mi nekada biti žao zbog toga…

  6. Uh… Razbila si!
    I ne može drugačije…
    Pozdrav! 🙂

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: