Delicate line between

Prva stvar koju sam uvrstila u svoj inventar po povratku sa severa bila je bakarna, starinska džezva sa filigranskom ručkom. Da matora zna koliko sam je platila zvala bih hitnu da je reanimiraju. Te generacije imaju usađen strah od nemaštine i bezrazložne štedljivosti, jer ko ne plati na mostu plati na ćupriji. Ovako il onako, Marfi te uvek zajebe.

Poseban ukus kafe potire cenu i još jednom priziva gancijevu izjavu “Gospodžo, merak cenu nema”.

Iz priča nazirem tek sloj tog vremena, davno prošlog, tetkinog izleta preko mosta, sveže izgrađenog a ona petogodišnje derle (onomad ga rekonstruisali što je navelo da sa ponosom istakne, eto, most stigo za reparaciju, ona još nije).

Kao mala obožavala sam da letnje raspuste provodim ovde. Mnogobrojna familija čudno izmiksovanih godišta, rađalo se sa petnaest i sa pedeset, nema veze, samo nek su živi i zdravi, pa tako imam braću koji su se već poženili kad se ja rodila. Postala tetka a nisam znala još uvek ni da sam novonastali čovek. Uspomene iz detinjstva naviru gde god krenem, mame osmeh, navlače slike koje se vrte besciljnim krugom i vezuju ponovo davno iščupane korene. Olistalo u januaru. Rascvalo crveno, bez bojazni da ledeni talas vreba iza ćoška. Prkosno, inspirativno pokazuje da slabost nije otvoriti se i nestati. Koren je tu. Dokaz.

Balkon gleda na veliko dvorište. Nalaktim se na ogradu i ommmujem. Sunce mi poželi “Dobro jutro” sa leve strane, iza jednog ugla napravljenog od dva brda, šeta anfas do desnog horizonta i mahne do novog sutra. Ponekad navrati preostali brat, duboko zagazio u sedmu deceniju i onda zapalimo po jednu motanu. I pričamo. Tako nalakćeni.

Ima i jedan komšijski pevac koji je izgubio inner časovnik i oglašava se tačno u ponoć. Dođe mi ko intruder u plejlistu. Oprostim. Šta ću. Jebla me sentimentalnost čak i kad su pevci u pitanju.

Слика

Advertisements

Posted on January 11, 2014, in naked soul. Bookmark the permalink. 27 Comments.

  1. I gde si ti to sad? Ja juče sretoh u Forumu, jednu, gledam – liči, al opet, nisi ti.
    A priča, divna, ko i uvek.I bez kafe.

    • Sigurno nisam bila ja 🙂 Tu blizu, relacija kojom šetam poslednjih meseci broji 35 km, u jednom pravcu. Neće preostali roditelj nazad u veliki, prljavi grad. Poštujem, tako me vaspitali.
      Hvala, mila 🙂

  2. Razbijaš! 🙂

    • Šerpe, lonce i ostalo gleđosano posuđe 🙂 Samo pišem život, ili on piše mene, nešto jeste. Valjda otimam od zaborava i prerane demencije 😉

  3. Znači postala si tetka pre nego što si naučila to da izgovoriš 🙂

  4. sinoć doputovali iz Niša. prekratak, božićni izlet, ali dovoljan da se neki sete detinjstva, a neki naprave prve niške uspomene… na mojim fotkama jedan isti takav rasvetali prkosnik, a leptira koji nas je preleteo 8. januara bih držala za izmišljenog da preletu nisu svedočila još dva nezavisna svedoka.

  5. lepo ga otimas od zaborava, to je ono …

    • Lepo je biti svoj na svome, to je ono… Matora stalno podseća na prvi primitivni roštilj na temelju sadašnje kuće. Ona i ja. Ne sećam se tog detalja. Možda vaskrsne odnekud iz moved to trash foldera dok sam ovde.

  6. Da slikash i pevca, na “delu” 🙂

  7. Gospodžo, merak cenu nema – ovo ima sve dimenzije plus miris i atmosferu!

  8. …kraj prvog pasusa… uvek! 😀
    imam jednu sliku gde me burazer, drži u naručju, on momak pred ženidbu, a ja beba, on 63′ ja ravno 20 godina mlađi… samo da smo živi i zdravi.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: