(I)zbrisati zauvek

Zvuči tako konačno, surovo i nemoguće. Dolazilo je impulsivcu ne znam koliko puta do sada, onda se uzde same povuku zbog doze patetike u izjavama tog oblika. Podseti me na smeh moje matore kada sam kao mala (čula od nekog, nemajući pojma šta znači, ali mi je delovalo moćno) sva važna odvalila “Ja hoću da budem samostalna”.

Više mi priliči “neprilagođena” da izbegnem ovo “zauvek” jer ne planiram toliko dugo da se dosađujem u ovoj paraleli.

“Teto, možeš da me vodiš na selo?” Pita trinaestogodišnji bratanac.

“Ako obećaš da ćeš mi iscepkati drva za potpalu za narednih mesec dana, odgovor je da.” Smeje se. Jebem mu miša, niko me ne shvata ozbiljno pa ni on. Naravno, provučem nit humora i kroz najozbiljnije iglene uši, zato takve reakcije.

Razmenjujemo delove plejlista, dopada mi se što prati tekstove i naslućujem nasleđene gene. Rastem ko kvasac.

Polako dovodi tasove na  jednake delove sa nemilim, obaveznim ročištima, izjašnjavanjem “ko će šta” od onog što nam otac ostavio (njemu deda…pradeda..čukundeda, itd). Delimo, a ne bih da delim bilo šta. Osećam samo ogromnu odgovornost da, u ovakvom vremenu, sačuvam predano ognjište.

Advertisements

13 thoughts on “(I)zbrisati zauvek

  1. da, možda zato što je u podtekstu ozbiljno i tužno, a u tekstu “normalno” i olako, Negoslava je to poetičnije rekla u svom komentaru, ali mislim da je smisao isti

  2. Slažem se sa komentarom gostakodgrofice na večeri. Mnoge nažalost podeljene stvari čuvam… u tajnim pregradama… pa kad zagusti, zađem… i obiđem, jer drugačije nije moglo…

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

w

Connecting to %s