Na putu za Katarzu

 

 

Kako me nerviraju ova mala slova, malog ekrana, malog laptopa, malog ubuntu-a, malog raspona za mahanje tastaturom. Možda tražim previše?

Ledom okovan gradić, merim snegaricama ulice kojima je gazio moj deda dok je učio zanat davnih dvadesetih, prošlog veka… Bože, kako to daleko zvuči…Pitam se, da li je i njemu izgledao ovako čudno kao meni?

Na jedan dan, jednu noć i jedno jutro otputovala duša na sever. Da bodri i bdi. Dobro se završilo. Čekamo proleće.

“Jesi se snašla?” Pita matora Jovanču Micić. Daj mi varošicu i ceo svet je moj.

 

Advertisements

Posted on January 30, 2014, in Uncategorized. Bookmark the permalink. 10 Comments.

  1. Uh, malo si me dotukla sa ovom poslednjom rechenicom.
    Smesim sve dok znam da dusa i dalje zna da ti leti 🙂

  2. E, kontam i fizičku “onemogućenost” i ovu drugu.

  3. vuckovicnamestaj

    Ja pomislih da ti trebaju naočare, kad ono… nešto drugo… 🙂

  4. Daj mi ekran i tastaturu i ceo svet je moj.

  5. na vise mesta u isto vreme, a gde si samo ti znas.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: