The chapter of my life

 

 

“Pisi, jebote!”
“Aha..”

Persona, komada jedan, mesto boravka privremeno (gde god da je), poznata po drecece crvenom koferu, crnom Mary Poppins amrelu I sirokom krugu obitavanja. Bezveze prkosno “teras inat samoj sebi” rekla bi matora, postavlja sebi ciljeve. No plans, sorry God, or whoever is above us, this time the laughter is mine, couse goals have no expiration date, prc.

Dakle, pisi. Nekoliko taurusa okupljenih oko mene, u trianglu koji je znan samo meni, cine uglove savrseno okruglim. Kako? Jbg, to samo ja znam. Dovoljno da me ucine nasmejanom, malo li je?

Razmak im savrsen, ritmican I energetski sklopiv.

Ali, sklapanje onoga sto se zavrti na zivotnom filmskom karuselu u recenice, ne ide bas tako glatko. Ni pauza od X vremena nista nije znacila, nastavili smo tacno tamo gde smo stali.

Opet mi je ponovio da pisem. Ponovili.

Meni dosadilo da mi je jedina inspiracija sopstveno, nesavrseno, nedovrseno, neispricano poglavlje.

Malo bih o njima, samo znam da cu to ostaviti, ipak, za neke buduce dokone veceri.

 

 

 

 

Advertisements

Posted on April 8, 2014, in Uncategorized. Bookmark the permalink. 4 Comments.

  1. kotrlja se, to je vazno , pa i ono coskasto, samo da je nasmejano. 🙂

  2. Nemam pojma, al’ bi svakako mogla češće da “blogiraš”.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: