Monthly Archives: July 2014

Anonymous…the best role you could have

Možda je bolje reći… poznat samo po slovu.

Ne zavaravajte sebe da nekog znate po Slovu. Daleko je to od realnosti. Ponekad toliko daleko da i živite sa istom osobom pa kad pročitate par reči napisane perom te osobe prosto se frapirate i ne nadjete sebe ni u znaku interpunkcije.

Žalosno, jelTe?

You say all, when you say nothing at all

Kada se stišaju poslednji obrisi zalazećeg sunca, bojadisani zagasito ljubičastom i tegetno plavom na horizontu, sretnem Mir bez Rata baš na toj ivici gde pola lopte kaže “Laku noć” a druga polovina “Dobro jutro”. Sumiram poslednji u nizu krug od 24h, pažljivo upakujem u pucketav omotač sa upozorenjem “fragile” i stanem za trenutak. Samo zastanem. Iskoristim čulo vida i premerim vidokrug. Pokušam, koliko je to moguće, da zamrznem screenshot u pamćenju, neba, oblaka, tu i tamo tragova sunca, primarnog Meseca, udaljenih svetla i poneku munju iza planine. Osigurana tom prirodnom odbranom. “Pričao je pokojni deda Toza da je ovaj kraj jedan od najsigurnijih. Šta god došlo do ovih planina, tu je stalo. I tako je od pamtiveka.” Da. Kad god mi pukne film matora upotrebi dedu ko “prirodnu odbranu”. Zna da sam slaba na njega.

Leto ko svako leto. Sparno, tromo, radujemo se voću i povrću, izgorelim ramenima, čudimo se tudjim uspesima, zahvalimo higher power što nas nije puko neuspeh, plivamo u sredini koja je sve bliže dnu, tražimo spas u hladu i ledu, od istog bežimo za par meseci i tako u krug.

al pacino1

Iza mene petočlana banda predvodjena majkom mjauče naglas, misleći da je mali ekran laptopa nešto za jelo. E pa nije, žao mi je. Sisa vaša nasušna, dok ne dodjete do čvrstog obroka. I sve vreme kad zakoračim prebrojavam ih…jen, dva, tri , četr, pet…ok, svi su na broju, da ne zgazim u nejaka rebra, slučajno.

Dok se lomatala po krševima Crne Gore bliski susret sa živuljkama svim mogućih vrsta bio je neizbežan. Medjutim, zmije su me zaobilazile. Škorpije, skakavci, pauci i ostali leteći i gmižući elementi shvatili su da sam dobra za izbegavanje. U jednom segmentu imala cimerku užasnutu činjenicom da se nalazimo na terenu gde se mi smatramo uljezima, da su zmije “domaći” a mi “gosti”. Malo zarad šale, malo zarad razbijanja nepotrebne fobije, kažem da zapali dve cigarete i manda s njima dok ne dodje do glavnog puta. Ne podnose duvanski dim… Sledećeg jutra prvo što me zateklo je scena s prozora i nje kako mahnito landara rukama sve sa zapaljenim garama… Smejala se tri dana.

Povremeni pregled Animal Planet-a i ostalih životinjskih dogodovština rezultirao je dubokim rispektom prema svakom živom biću. Potrebno je isključiti strah, a kako? Pa jednostavno…znanjem. Svesna fakta da sam na dva metra od otvorenog polja, nisam bila iznenadjena vikom komšija pre par dana. Belouška na mom odmorištu izmedju stepenica. Ko je imao viši prag straha od nas dvoje? Ne znam. Obratih joj se na čistom ljudskom govoru “Aj ti svojim putem, neću ti ja ništa.” I ode. U otvoreno polje. Da lovi miševe i ostale tzv “štetočine”.

al pacino

A Vi, kako te?

Magic is fragile, it’ll disappear if you’re too much tied up to reality

Širina prostora blagoslovena obitavanjem na ranču, ponekad ume da ošamari tako jako da ti Monserat Kabalje zapeva uz samo uvo. “Pa šta, ja ne obraćam pažnju” mantra matore, jes, kad ogluviš više ti ništa ne smeta. Da promenim onu čuvenu “blago onom ko rano ogluvi, njemu život u veselju prođe”. No i mi konja za trku imamo, nije Dragana Mirković, ali jeste dovoljno da seljaci i stočari skontaju da nisam povoljan teren za zajebanciju. Čudno…nešto se utišali poslednjih par sati.

Do not fuck around with me, Sir!

Juna di osmog prisustvovala mačjem porođaju. Hvala Guglu, što bi rekla Bokijeva baba, nema šta ne zna, sve je bilo pripremljeno u milisekundi, osim mojih ramena. Uz jedno “sorry” dolazak na svet morao je proteći na mojoj staroj majici i par vreća za smeće. Herkules je prvenac. Kao njega cu ostaviti. Kao. Kao pokloniću ostale. Aha. No way. Svako je blesavo na svoj način i svako ima mesto u ovom haotičnom sistemu. Individue. Mislim da i mrav radnik ima svoje mesto i ime pod ovim suncem. Hijerarhija je ljudska izmišljotina.

Delim komad sira sa Zazom porodiljom i vraćam razgovor od prošle većeri u sećanje. Drago mi je što sam bila inicijator frenetičnog smeha meni drage osobe. Zarad čega? Pa, kada intima zakaže ja lepo pitam čoveka da ga nije, možda, kojim slučajem, zaboravio kod kuće??? Il’ zaboravio da ga stavi na punjač? PodsetiT ga da je vreme za Ekshn? A ne za Zimski San?

“Ludačo! Upiškiću se od smeha!”

A meni se kuka. E jbg.

“Srce, kad se vidimo?”

“Kad se rodiš u sledećem životu kao muško, onda mi se javi.”

Pa da.

A romantična sam. Nije da nisam. Ali trebalo bi to dešifrovati. Samo što se kriptografijom retko ko bavi u poslednje vreme.

“Hodali mi 9 godina, onda pala signatura i ja se probudio sledećeg jutra pored potpuno druge osobe!”

“Ti si mi mrak. Ne napadaš i cool si.”

Jesam. Još više kada iskuliram i odem. Bez “Ostani zbogom”.

Neobavezan (optional) (post)… pa nek ide sve u Honduras

Čudna privrženost starom mobilnom uredjaju zvecnula je ispuštenom paricom šaljuci obaveštenje o primljenoj poruci.

“Prodajem auto marke Micubiši metalik plave boje. U dobrom stanju, tek registrovan. Vlasnik jako zadovoljan vremenom provedenim u njemu. Razlog prodaje: Nemogućnost daljeg uživanja po brdima, uvalama i greškom nadjenih tajnih lokacija. Samo ozbiljne ponude. GAY STOP!”

Ni svesna da se kezim ko debil, čitam. Odgovaram:

“Budaletino.”

Neću o putovanjima, o poslu, o svakodnevnim, često menjanim adresama. Neću ni o čemu. Ovog puta impulsivnost i otvorenost ostaće uskraćene opisa.

Jer sve je isto. Ni pomena o promenama. Mogu raznorazne kuglice da igraju medjuplanetarni rulet i “kao” utiču na nas malecne, space oku nevidljive mikrobe, ali kad proradi čuveni “inat” ma možete, bre, svi tugeder, u Honduras itomeslično.

“Što nisi slikala?”

Nisam tehničkim pomagalima, jesam svojim sećanjem, izgravirala taman toliko koliko je potrebno da me drži na površini.

Da postoji nešto “special” sa ovih prostora, verujte, postoji i to u herkulovskim razmerama. Atlas nam nije ravan. Možda je imao snagu da podnese težinu ali nije imao pravu informaciju.