Ah…odluke, odluke i domino efekat

Sumorno jutro da mi se lako popraviti vrućom kafom, svežim sokom i ciljanom muzičkom pozadinom. Može se ubosti nešto prigodno, lagano za čitanje ili nešto što izazove lančanu reakciju sećanja pa moram da zabeležim jer će otići u zaborav pre nego napipam talog od kafe.

Moje ovojutarnje zabeleške dugujem Gorici N. i njenom kratkom osvrtu na ženski garderober. Podsetila me na moje kopanje po dotičnom i krpama koje navučem na sebe jednom, nijednom ili nebrojeno puta. Ali više na one koje sam otuđila sa alalom, što bi se reklo.

Kad god sam polazila na neko putovanje za mnom je ostajala planina stvari koje selektivno, tokom vremena, odbacim uz obavezno “neću ja to (više) obući”. Na radost ćerke koja mi je otrsila ostatak ko tajfun i usputno pomenula samo jednu stavku:

“E znaš onu tvoju crno belu tuniku?”

“Znam.”

“Sada je moja.”

En de. Čim se preseli kod nje to ne povrati ni Haški tribunal. Zahvaljujući mom odsustvu mnoge krpe, krpice I ostale đinđuve otišle su sa kartom u jednom pravcu. Bacim pogled na sebe i omiljene trenerice, odmahnem rukom i sednem ko čovek, neutegnuto i udobno raskomoćeno. Izmislili utešnu izreku za nas ovakve: “Ako te neko voli, voleće te i u tvojim starim trenerkama.” Možda ako oslepi u međuvremenu ili ga demencija tresne aperkatom. Nebitno.

Bitno je usrećiti podmladak. Pogotovo kada seljakam onako sve, đuture, pa mi padne mrak na oči, otvorim “kovčeg s blagom” i trpam bratanici u ruke. Najbolja tetka na svetu. Nikada kupovina neće imati taj sladak ukus nečeg već overenog pečatom istorije i sopstvenom pričom. Uz svaki komad dodala sam neku anegdotu i dobila smeh. “Tetka, nije valjdaaa?”

Život je bio obavezan začin za nastavak tradicije nošenja neobičnih komada odeće.

Ne čuvam ništa za takozvane “specijalne prilike”. Sa gabaritnom razlikom zima – leto, 3 kg tamo vamo, sve je svedeno na brzu adaptaciju za momentalnu priliku.

Mnogo dobar osećaj.

Advertisements

Posted on November 10, 2014, in crtice iz života. Bookmark the permalink. 8 Comments.

  1. Hehe, otisle sa kartom u jednom pravcu, a ne pomazi ni poznata adresa prebivanja 😀

  2. Ne može aperkat u čelo. On ide u bradu.

    Osim ako nisi pogrbljena.

  3. Zar od Gorice može da se čuje nešto novo i (da uz to bude) i zanimljivo? Slučajnim slušanjem, ustanovio sam da se nije pomakla “za desetu” od onoga gde je bila u vreme “Dizanja” na “devedezdvojci” (a još tamo sam prestao da slušam nju i suvoditelja joj – Dragana). Mislim na prežvakavanje istih rečenica, tema, fazona, o nepristojnosti ovoga puta ne želim da govorim.

    Što se haljina (“krpica” uopšte) tiče: ne brini za kartu u jednom smeru koji(m) prelaze od tebe do podmlatka: završavaju na najboljoj mogućoj destinaciji na svetu. 🙂 Zabrinajvajuće bi bilo da ti počneš da uzimaš njene.

    • Igrom slucaja nasa Sanja Peric sa MB-a pise na istoj FB stranici kao i Gorica, eto tako procitala. Pitko, lagano i ne zamara mozak. Zensko ko svako zensko odmah krene sa prisecanjem svih mogucih i nemogucih delova garderobe. Ne znam koliko moze tebi da bude zanimljivo 🙂
      https://www.facebook.com/pages/AllMe/740903465961734

      Druga stvar, ne znam zasto bi bilo zabrinjavajuce da ja uzimam njenu garderobu? Nije mi dete grandovska pevaljka (hvala nebesima), nosi isto sto i ja, zato i dolazi do prirodne razmene dobara 😉

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: