Predpraznična džambalaja

Jednom prilikom došlo je do uobičajene (lagane) prepirke kako može uopšte da se desi propust u vidu nevidjanja onog što objavim na društvenoj mreži. S obzirom na to koliko sam aktivna usledio je logičan odgovor “Brzo potoneš na dno zida!”. Živote lutalico…uništi me u momentu dvosmislenim iskazom, multipraktik nam jezikom, do te mere da se češeš gde te ne svrbi i pitaš se što ti mesto rodjenja nije negde duboko u prašumama Amazonije gde reči nisu u upotrebi jer nema potrebe.

I prasnemo u smeh. “Stanislave….”

Kako stojite ovih dana sa psihijatrijom? Ja odlično. Dajem savete za jeftino oglašavanje, ispustim par trikova usput i popunjavam ankete za akseleraciju donošenja zaključka u koju kategoriju iščašenih spadam.

Namerno potiskujem mesecima želju za domaćom pitom s jabukama, cimetom i daškom vanile. Iz prostog razloga što finalni proizvod dodje ko osvojen K2, u najmanju ruku. Pentraj se na sprat za jabuke, strči dole, peri iste, pentraj se opet, zaboravila da zatvorim vrata, trči dole, rendaj, opet gore (konekcija sa spoljnim svetom je na čardaku), odgovaraj na pozive, trči dole, opsuj dalju familiju zbog nepotrebne komplikacije tako prostog slatkiša, odvajaj kore, založi baba Vukin šporet (ako si bio dovoljno razborit i spremio drva za potpalu, ako nisi, jbg…trči napolje i nastavi sa psovanjem), trči gore, telefon ostao na punjaču, sklizni dole koristeći gelender ko tobogan, idemooo..kora, ulje, sećer, kora, ulje, sećer, jabuke, cimet…do utroška materijala i nemušte molitve da te niko ne prekine do teatralnog ulaska pleha u rernu.

A pojede se za 5 minuta. Skroz nefer borba. Pita nestane ali ostavi svoj miris satima posle odlaska u digestivni trakt. Da mami, izaziva, čuli na još, još i još… Ostane malo karamelizovanog sećera zagrljenog sa sokom od jabuka u uglovima pleha i kad me niko ne gleda ja nožem ogrebem i nirvanišem.

Kad god sam ovde uvek me iznova oduševljava nemaštovitost naših trgovaca. Ko da je Nova Godina i Božić svaki dan, imaće prilike da se iskupe. Lunjam po tezgama i tražim novogodišnje gaće, crvene. “Kakve?” Ako imate sa palmama i majmunima, bilo bi savršeno. Alo, konju, Deda Mraz, irvasi, jelke itomeslično? Ne, ja sam definitivno pala s Marsa. Tako me gledaju. “Aaaaa…evo imamo muške. U dva različita primerka!” Kupim OBA primerka. I trufle od pola kile da utopim tugu balkansku u čokoladu. Kažu leči sve.

Čudo od cirka 30 meseci pokazuje sklonost ka kreiranju neobičnih frizura. Na meni, uglavnom. Stoički trpim čupanje i smeh okoline dok se topim na ručice koje stisnu moje obraze sa širom otvorenim očima i rečima: “Nisam namenoooo!” Poslala dopis dedi u crvenom da spremi frizerajski set za početnike sa velikim snovima.

Navela kao hitnu isporuku podvučenom ljubavnom porukom za koju znam, pouzdano, da će trajati koliko i ja i da nema veze s muškim rodom “Vojim te naviše na setuuuu!”

Advertisements

Posted on December 24, 2014, in crtice iz života. Bookmark the permalink. 12 Comments.

  1. ti si jedno šaš stvorenje a takvi su ti i postovi

  2. Pa kad joj je kosa čupava i ispod kose mora malo da je zavrnuto.

  3. Ej, komšika… a šta je sa tobom, inače? Mislim, kad ne rendaš jabuke.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: