Monthly Archives: February 2015

Kozo jedna kozo, srećna ti Nova Kineska

Zgužvano, bunovno jutro, poluotvorenih očiju baulja do kuhinje žudeći za prvom kafom. Otvara viseći ormarić….baaaam, trassss, caangrrrrr! “Pa ko ostavi ovolike reči zatvorene, sunce mu poljubim?” Gde god se jutro uhvatilo nekog otvaranja bivalo je zatrpano rečima. Sporadičnim, malim, velikim, bitnim i manje bitnim, gomila zbrkana sa tendencijom da je neko uredi i složi po datumima i vrednostima.

“Aaaa, strelka, samo mi se pojavi, dobićeš grdnju za naredna tri života!” Besno, ljutito jutro gunđalo je pokušavajući da povadi suglasnike iz posude za kafu i konačno oseti željenu aromu. Možda malo ublaži posledice ovolikog slovnog nereda.

A lunarna, istočnjačka godina samo što krenula, trebalo bi očistiti sve ormare, ostave, špajzove i ostala skrivena mesta pretrpana pričama bez konca i kraja. Provetriti, napraviti smrtonosnu promaju sa zaštitnim odelom i maskom na licu, da slučajno neka reč ne zaleti, uguši i eto, tek tako, ničim izazvane, koliteralne štete.

Čupava, strelkasta spodoba naslonjena na vrata, nakašljava se da bi oglasila svoje prisustvo i preokrenula vođstvo u svoju korist:

“Dobro ti jutro, Jutro. Hoće li ta kafa više ili da te prevedem u noć…

zajedno sa Gugl translejterom.”

punk goat

Advertisements

Fast and furious

 Sećam se trenutka rodjenja. Oprane, tek otvorene oči gledaju gospodjicu Fejt, come on, lady, spit it out…Odmah sam znala ko je ona. Ofkors. Nešto se, kao, smeška, namešta fejk dopadljivu facu i kaže:

“Pa…jbg, strelac, što me pitaš kad znaš?”

Češem posteljicu sa sebe i osećam prvu glad, ali se ne dam.

“Kako što? To ti je u opisu posla, valjda? Ispljuni šta imaš pa da kradem Bogu dane, ajd’. I da te upozorim, nemoj da mi horoskopišeš okolo, nego pravo u centar, pa kom opanci kom obojci.”

Vidi ona nema zezanja, skida osmeh i pretvara se u loše našminkanu imitaciju lokalne gatare.

“Brzo, intuitivno i upečatljivo. To ti je život. E sad… imaš ispod svog nivoa spida jednu dobru stvar, zemlju. Kad poželiš da se graunduješ, samo klikneš na pause. Sve ostalo dolazi samo po sebi.”

Zvuk probudjenog stomaka brunda iznutra. Gde je ta švesterka? 

“I to je to? Da sam ti ja boss sad bi popila manjak od dva’es’ posto ličnog dohodka, najblaže rečeno.”

Hodnikom je odzvanjao bat potpetica. Hrana, konačno.

Dok je odlazila kroz ventilacionu cev dobacila je..

“E da, zaboravila sam još i ovo, imaćeš manji problem sa suprotnim polom, čisto karmički. Don’t worry, dodala sam ti back up kao potporu za to. Neznatna doza besa u vidu univerzalnog začina. Sve u svemu, good life, mala!”

Nisam je videla od tada.

Uspešno krije svoje tragove bitisanja.

Vežbam levicu, u medjuvremenu.

Za brz i efektivan kroše.

MB arhiva 4.6.2011.

MarlenEsparza1-977x1024