Monthly Archives: April 2015

Green, green grass of… home

Koje su šanse pronaći najobičniju četkicu za slikanje u stanu od cirka 50-ak kvadrata?
Šta radimo?
Farbamo paganska uskršnja jaja na ekološki način, dekupaž tehnikom.
Sve sam spojila, samo četkica nedostaje. U nedostatku iste, poslužiću se sopstvenim prstima.

U medjuvremenu, sabiram ovaj praznik uz ostale, već doživljene. Koji luksuz. Neki to više nisu u mogućnosti iz prostog razloga jer su izbrisali adresu u ovoj energetskoj sferi.
Pronalazim neke druge džidža bidže umesto četkice. Mirišljave štapiće sa aromom zelenog čaja, zaboravljene slike s letovanja i kapuljaču sa zimske jakne koja, o olakšanja, nije više u upotrebi, bar do sledećeg kovitlanja severnih vetrova. Onda kopam da nadjem šibicu i dobijem mirisni dim koji će olakšati samonametnuti posao.

Našla!
U sveopštem istraživačkom nagonu nadjem i Vlahovac iz 80 i neke. Natočim.. jer kreativnost iziskuje neke volšebne trikove znane samo alhemičarima. Zatim oblikujem youtube plejlistu jer džaba sve bez muzičke podloge.
Dok negde u pozadini svesti, podsvesti, nesvesti dobuje sva kontradiktornost sutrašnjeg dana zajedno sa apsurdnom situacijom u meni, kući, porodici, naselju, gradu, zemlji a bogme i u svetu.

Poigrali se ljudi sa položajem zvezda, nečijim pogrešnim poimanjem vrednosti, prostim ljudskim osećanjem “Da li jesam ili nisam u pravu?” Oprali ruke, s tim i savest i produžili dalje sa ovozemaljskim životom. Pripojili, dali čak i ime. Malo se pogubili s datumima, ali toga smo odavno svesni, vreme je irelevantna supstanca, slavimo ko kad stigne, s obzirom na radno vreme od – do.

Shvatim, osvešćena vatrenom vodicom, da se ljudima obraćaš na način koji oni očekuju, tu je trik. Zato poštujem do dna svog bića ljude koji umeju da svoj dijapazon prošire do poslednjeg horizonta, do poslednjeg ljudskog atoma.

Da, oteli su nam običaje Slovenske, obojili ih i pripojili religioznim definicijama.

A mi smo samo hteli da praznujemo povratak Sunca i zelenila.

sunce i boje

Advertisements

In Memoriam “Gvinejska Muškatla”

“Možeš li ti da imaš jednog frenda približno u ravnoteži?”
“Ne mogu. Kakva ja takvi i drugari.”

Kratko i jasno. Bar smo toliko naučili da na pitanja ovog tipa odgovaramo najužim vokabularom.

Da bih nastavila priču moram da odmotam dve rolne godine unazad i trenutak kada smo vodili diskusiju o lekovitim svojstvima Gvinejske Muškatle brljajući što po srpskom, što po engleskom i pivu, kao univerzalnom jeziku. Diskusija beše veoma seriozna upotpunjena kartonskim, šarenim kapicama na našim glavama (nema fotke jer da je bilo, mene ne bi bilo) i tako, reč po reč, došli smo do otkrovenja kako naručiti istu biljčicu, još nerođenu, da pristigne na našu adresu preko Male Krsne.

Prošlo je nekih desetak dana, ja sam se lagano budila uz kafu i ćutanje okolnih petlova, kad stiže prajvat mesidž.. “Otvori link i kaži mi da to nismo mi?!?” Posle par minuta puštanja mozga u pogon shvatim da mi se frend usr’o zamišljajući crne, uspravne rešetke u bliskom vidokrugu i mene kako mu donosim pljuge sa žalosnim izrazom lica. Pišam od smeha dok mu sastavljam utešni riplaj…” O’ladi, Muškatla ti je ispred ulaznih vrata i promeni gace.”

To što mi je pojeo 200 gr najfinije čokolade oprostila sam, donekle (dabogdamupresela), kada sam dobila divno ulje i izlečila matoroj morske bradavice jednom za svagda. On je bio uporan da se oproba u hortikulturi egzotičnog cveća.

Elem, početni kapital od potencijalnih sedam Gvinejskih Muškatlica iznedrio je samo jednu iako im je pevao svakog dana najlepše rock balade i zvao ih zbirno Djole. Zašto? Prokleto srpsko naviklo da sadi samo krompir i paradajz, pa nađubrilo kao da će da niče čarobni pasulj u najmanju ruku. I ta jedna mutirala je u običnu domaću muškatlu jer je zlotvor slušao vesti povremeno, bez obzira na moja upozorenja da će simultane, smutljive reci ubiti delikatnost drugog kontinenta i preuzeti primat. Bandoglavost kao osnovna karakteristika. Mada mu nije smetalo da me priupita za savet da li da je unese unutra i u kojoj ćoški stana bi joj odgovarao protok duvanskog dima i kuhinjskih isparenja. Uz izlive nežnosti znao je da upakuje i kritiku da ga ona ne primećuje do te mere da nema ni placebo efekat kada dođe do bliske interakcije.
Kako se dalje odvijala ova neobična afera između dve različite vrste nisam znala do skoro.
Kad ono… potpuni preokret i šansa za domaće.

Svratila nedavno da posrčemo kafu i po jednu “da se prekrstimo mi agnostici”. Centralno mesto na stolu zauzela je staklena urna sa ostacima “nekad bila Gvinejska Muškatla” u čistoj vodki. Vodka zbog mumificiranja unutrašnjih organa, naših. Normalno.

Ostaće divljenje do kraja mog života zbog njegove originalnosti da od Mide napravi Mooda.