In Memoriam “Gvinejska Muškatla”

“Možeš li ti da imaš jednog frenda približno u ravnoteži?”
“Ne mogu. Kakva ja takvi i drugari.”

Kratko i jasno. Bar smo toliko naučili da na pitanja ovog tipa odgovaramo najužim vokabularom.

Da bih nastavila priču moram da odmotam dve rolne godine unazad i trenutak kada smo vodili diskusiju o lekovitim svojstvima Gvinejske Muškatle brljajući što po srpskom, što po engleskom i pivu, kao univerzalnom jeziku. Diskusija beše veoma seriozna upotpunjena kartonskim, šarenim kapicama na našim glavama (nema fotke jer da je bilo, mene ne bi bilo) i tako, reč po reč, došli smo do otkrovenja kako naručiti istu biljčicu, još nerođenu, da pristigne na našu adresu preko Male Krsne.

Prošlo je nekih desetak dana, ja sam se lagano budila uz kafu i ćutanje okolnih petlova, kad stiže prajvat mesidž.. “Otvori link i kaži mi da to nismo mi?!?” Posle par minuta puštanja mozga u pogon shvatim da mi se frend usr’o zamišljajući crne, uspravne rešetke u bliskom vidokrugu i mene kako mu donosim pljuge sa žalosnim izrazom lica. Pišam od smeha dok mu sastavljam utešni riplaj…” O’ladi, Muškatla ti je ispred ulaznih vrata i promeni gace.”

To što mi je pojeo 200 gr najfinije čokolade oprostila sam, donekle (dabogdamupresela), kada sam dobila divno ulje i izlečila matoroj morske bradavice jednom za svagda. On je bio uporan da se oproba u hortikulturi egzotičnog cveća.

Elem, početni kapital od potencijalnih sedam Gvinejskih Muškatlica iznedrio je samo jednu iako im je pevao svakog dana najlepše rock balade i zvao ih zbirno Djole. Zašto? Prokleto srpsko naviklo da sadi samo krompir i paradajz, pa nađubrilo kao da će da niče čarobni pasulj u najmanju ruku. I ta jedna mutirala je u običnu domaću muškatlu jer je zlotvor slušao vesti povremeno, bez obzira na moja upozorenja da će simultane, smutljive reci ubiti delikatnost drugog kontinenta i preuzeti primat. Bandoglavost kao osnovna karakteristika. Mada mu nije smetalo da me priupita za savet da li da je unese unutra i u kojoj ćoški stana bi joj odgovarao protok duvanskog dima i kuhinjskih isparenja. Uz izlive nežnosti znao je da upakuje i kritiku da ga ona ne primećuje do te mere da nema ni placebo efekat kada dođe do bliske interakcije.
Kako se dalje odvijala ova neobična afera između dve različite vrste nisam znala do skoro.
Kad ono… potpuni preokret i šansa za domaće.

Svratila nedavno da posrčemo kafu i po jednu “da se prekrstimo mi agnostici”. Centralno mesto na stolu zauzela je staklena urna sa ostacima “nekad bila Gvinejska Muškatla” u čistoj vodki. Vodka zbog mumificiranja unutrašnjih organa, naših. Normalno.

Ostaće divljenje do kraja mog života zbog njegove originalnosti da od Mide napravi Mooda.

Advertisements

Posted on April 2, 2015, in twilight zone. Bookmark the permalink. 1 Comment.

  1. juče ujutro sam na ovom blogu pročitala nešto što me užasno pogađalo, ali nisam mogla ni da zucnem… popodne sam čula. nepravedna, surova ravnoteža: kad svet postane manji za jedno važno utočište, a veći za jedno zjapeće nedostajanje. sorry za komentar ovde, slobodno obriši, ali ja sam morala da ga ostavim, zbog tebe, zbog sebe, zbog njih.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: