Noche conmigo y toma

Noć ima rimu kojom oduzima vid.

Jer noć ima moć.

Noć je lakog agregatnog stanja. Zbog lakoće i propustljivosti isplivaju na površinu sve one teške stvari koje su preko dana čvrsto polegle po dnu svesti.

Noć je prstiju otvorenih kroz koje curi pesak iz satova staklenih, providnih, životnih. Iz pukotine oku nevidljive.

Noć je tiha. Tiša i od dna okeana. Toliko tiha da eho najudaljenijeg sećanja odjekne poput praska supernove.

Noć uzima sebično sve ono što nam dan da. Malo toga ostane za preneti preko prvog praga svetlosti.

Noć je iluzorna refleksija onog što želimo. Toliko snažna da nam i senku prevari obmanom doma “Tu si sigurna, tu se ne vidiš”.

Noć je orijentalna plesačica talasa, plime i krvi.

Kratke suknje kada je s nekim delimo na pola.

Naga i plaha kada je samo naša.

Advertisements

Posted on July 12, 2015, in kratke priče. Bookmark the permalink. 6 Comments.

  1. Slazem se i odjekujem u svemu, sem u onom delu o tisini, ali to je jer sam cesto preblizu reke i dreaded splavova.

  2. Noć, kao lepa poslužiteljka donosi mir. 😉

  3. Ima fantastične rastvaračke moći, noć, sve lepo rastvori i pokupi… i ne osetiš 😉

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: