Kaleidostoka

Ima jedan hodnik. Dug. Svetlost dodaje svoje česte posete i odsustva. Nekada samo prigviri jednim okom. Volim da boravim tu, nema nepotrebnih komada nameštaja tako pogodnih za dobijanje modrica i ispalih kolena.

Ima jedan hodnik ogledalo. Veliko. Sa manom. Ne mogu uvek da vidim pravi odraz. Ogledalo sa izraženom ličnošću.

Nekim danima proletim pored njega i uhvatim tek krajičkom vidokruga svoje pravo ja u odbljesku. Ali, po običaju, nemam vremena da se vratim i bolje zagledam.

E kada želim da se udubim i satima zurim u njegovo ogromno oko, baksuz redja sve moguće likove, samo mog nema. 

Ili se iskrivi i krevelji kroz lica meni bliskih ljudi. Svašta, kažem vam. Bacila bih ga vrlo rado, razbila kao ćuskiju, čak ne marim ni sedam godina nesreće, jebeš vreme i ono ima cureći karakter, ali kreten koji je stanovao pre mene zalepio ga super lepkom za zid.

Zamislite tek taj razbijeni horor, isto ovo samo u bezbroj varijacija. 

Trash_Mirror_lowres-detail-main

Advertisements

Posted on August 19, 2015, in twilight zone. Bookmark the permalink. 4 Comments.

  1. kao učeniku, jutjub mi je rešio naslov, prvo,kad sam te pročitao bio sam kao high, a kad sam te pročitao drugi put bio sam kao full high..sutra ću te pročitati, treba mi još varijacija..

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: