Kome se pocepalo nebo prošle noći?

Uporno objašnjavam Zazi (mama mačka) da nije svinja i da ne gura njušku baš u svaki moj zalogaj. Čekam trenutak da nazdravi sa mnom nadošlom, asfaltnim valjkom stucanom periodu i progovori. Bez zezanja. Već me je spašavala ponora, više puta. Tako da u moru ljudskog gliba, masovnih dezinformacija izrepetiranih iz tastaturskih mitraljeza, ona dodje tihi saborac. Ćuti i prati.

Valjda je u tome smisao. Da masa nikada nije porazila minijaturu sopstvenog maksimuma. Koliko god zvučalo kao paradoks. Što je, inače, zastupljeno na ovim našim, jadnim prostorima. Raščerečenim raznim, što domaćim, što stranim rafalima. Kako postati i ostati zdrav, šta slušati, šta ne, šta nam poručuju zvezde, a šta zemljani. Odakle sad gluten, laktoza i ostale nebuloze? Odakle nama toliko bolesne dece, beskućnika i napuštenih životinja? Odakle para za izbore (majke im ga izborim baš) a nema za lekove, bolnice, balansa izmedju računa i primanja i ostalih, tjah… prizemnih stvari. Odakle taj GMO kada smo sadili stare sorte kukuruza, krompira i pšenice? Aha, prodali smo guzicu zarad pameti. Samo ja pamet ne vidim nigde. Osim van granica ove naše divne zemlje. Za kojom je nostalgija jača od pupčane vrpce, jača od materinskog instinkta, jača od gena.

Sestrić je na završnoj godini srednje škole. Voli sve što vole mladi, ofkors. Medju tim, omladinskim ljubovijama, nalazi se i želja za tehnološkim prednostima, sasvim razumljivo, reklo bi se. Hm, da. Do trenutka kada je potrebno objasniti roditeljima (koji su, uzgred budi rečeno, mladji od mene) da ne guše njegovu želju da napreduje na sasvim normalan način za današnje pojmove (onlajn predavanja i tome slično)…

Da li je pesimizam ili realizam ako znam unapred ko će pobediti na predstojećim izborima?

Da je bar vaginalna manipulacija, pa ajd…

Seksualna jeste, ali ne na prijatan način.

Htela sam o hrišćanskom, to jest, pravoslavnom verovanju, da se nebeske dveri otvore na Bogojavljanje onom ko zaželi čista srca u ponoć. Napolju. Na minus “neznamkoliko”.

Jesu li nama, generalno, želje realne? Ostvarive?

Sebične, kosmopolitske?

Gde vidite sebe u ovom sveopštem metežu?

Ja sam, poprilično sebična i lična.  Pobegnem na ranč i varim sa životinjama.

Onda mi postane jasno.

Orvele, oh, Orvele.. Zašto si, Orvele.