Occupied

“Ne možete sesti, kupe je rezervisan.”

Pravim se da ne čujem i ulazim.

Bleda kreatura ustaje i blagim ali odlučnim pokretom ruke zaustavlja me u nameri da se prostrem preko plišanih sedišta.

“Ali ustaću kada dodju oni koji su rezervisali.” Čak sam ubacila i šarmantan osmeh u pravdajuću izjavu.

“Teško da ćete sesti, još teže ustati kada vidite KO je rezervisao.”

Ne volim kada me zbune na prepad. Blokiraju mi ionako ubrzan protok bajtova uskovitlanih misli. Poremete neravnotežu zapadnog i istočnog nedozrelog hipotalamusa i karambol je na vidiku. Znam da ću istresti sav višak u pogrešnu, bušnu kantu. Ode sve u majčinu.

“Možda baš želim da vidim KO se krije iza rezervacije.” Jebo me inat.

“U redu. Sami ste tražili.”

Odmakao se sablasno nečujno.

Opet zbunj.

“Ovaj me pezi za medalju.” U meni ekspres lonac počinje da pišti na crveno.

Sedam do prozora ljutito gledajući u samlevene slike spoljnog sveta.

Vrata su zacvilela. Rogobatan, bučan ulazak pomera mi glavu u tom pravcu.

Ušao je kalendar sa četiri cifre u prezimenu. Sa svojtom običaja.

Zauzeo sav prostor.

 

“Lepo sam Vas upozorio.”

shutterstock_124425031

 

 

Advertisements

Posted on February 15, 2016, in twilight zone. Bookmark the permalink. 6 Comments.

  1. Vrlo interesantno 🙂

  2. ¨nisam shvatila al je jako dobro 🙂

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: