Negro srce

Nije svaka noć namenjena snu. Neka se odmetne u redove jave i budnosti stražarskog mesta na kraju sela.

Gledam prostor koji je oboleo istog dana kada je ćalac preživeo drugi moždani udar. Ja bila daleko. Vodila borbe sa inostrancima, verbalne, kulinarske, investicione, jela žabe i oblande, crtala plave rupe na sivom, izvrnutom nebu, lomila se i sastavljala. Nisam ni pomislila na sezonu radjanja jagoda, malina, šljiva. Ni na kraj pameti mirisi odrastanja i sigurnost porodice. Jaka bila jer su me čekali domaća supa i roditeljski zagrljaj. Sve to lepo spakovala u šarene kutije koje ću, nekad sa setom otvarati i oživljavati.

Gleda prostor mene. Od žice do žice, pa dijagonalno. Odmerava da li sam dovoljno tvrdoglava da ga savladam. Trenira mi živce računajući da će moj kratak fitilj suknuti očas posla. Sili se korenima, korovima i trulim drvećem. Imao je godine da uraste i pomisli o deljenju megdana sa mnom.

“Vidi ove… Gradska dodjoška lomi nokte i trepavice skupljajući treset za saksijsko cveće.”

E pa od nečeg se mora početi. Saksija? Saksija. Onda će ta saksija da nauči kako da se raširi kao balon na suncu po dvorištu. I pašćeš, placonije, za slobodu.

To što su ljudi ovde, generalno, bankrotirali pre svog rodjenja, dovelo je do toga da imam, pored mojih, neukih, još četiri ruke koje znaju koja žica svira pobedničku himnu. Znaju šta je divlje, a šta pitomo za ostaviti da i dalje radja. Dovoljno snažne da zamahnu sekirom i nateraju na kapitulaciju nepotrebne grane. Dva su dana kako složno osvajamo teritoriju. Ne sećam se da sam sela na pet minuta. Želja za dobijanjem forme izbija vulkanskom snagom. Dala sam im stari televizor, opskrbila duvanom, kuvala kafe i točila vatrenu vodicu. Spremala klopu i sa zadovoljstvom jela s njima.

I dobila srce. Ogromantno. Ma kakvo jedno? Dva, tri, četiri, petstopet! Na kraju najsladje, ono negro u plavom omotu. Torta bi se otopila do ranča. Zajedno s nama.

Nije mi žao odbeglog sna. Vredelo je svakog polomljenog nokta, otpale trepavice i umornih ledja.

“Da dodjemo sutra?” (lepo njima, lepo meni)

“Neka (osmehom im rasterujem brigu s čela da je sve Ok, samo hoću da popričam sa svojim idejama), sutra je nedelja, vidimo se u ponedeljak.”

Sa maglom i motanjem volana ispratila goste, skuvala kafu i odvezala misli. Kako da bez sigurnih primanja postignem to maleno za start. Kako da popunim novi dnevnik ostajanja i pomognem sebi i nekim dragim ljudima. Vrcaju slike u glavi, mali plastenik, moja Ducka i ja, njeno dragoceno iskustvo u hortikulturi, zid koji sam namenila grafitima gostiju, prvo mora da se omala u belo (nema veze što ne znam koja farba ide na blokove za zidanje, tu je gugl da me uputi), stare sorte loze koje će idućeg leta pružiti hlad sve do kuće. I sve manja potreba za gradskom vrevom.

Novi kucov, blesav taman toliko da služi za jurnjavu komšijine, nevaspitane živine. Mačke juri kad ja ne vidim. Foler ljubomorni.

Sa crvenom maramom oko vrata jer pioniri mi smo mali.

Ali rastemo.

 

Advertisements

Posted on February 28, 2016, in crtice iz života. Bookmark the permalink. 14 Comments.

  1. Evo ostadoh oduševljena 🙂 jako mi se sviđa stil pisanja – svaka čast 🙂

  2. puno srce! svaka čast, na svemu – ideji, snazi, volji, (među)ljudskosti… i na kraju, ali bar jednako važno, ako ne i važniije, na tom kucovu lavljeg srca! 😉

  3. Dakle, krčenje placa pred početak proleća je u toku. Dobro je što imaš pomagače, plus te simpatične četvoronožne drugare što se gušterišu na suncu i pružaju ti moralnu podršku ;). Imao sam sličnu situaciju kao ti, i sećam se koliko je sređivanje džungle ispod kuće bilo naporno. Sve ono rmbanje, i vitlanje sekirom i pijukom, i škljocanje makazama za živu ogradu dok duh oca lebdi u zraku. Ali vredelo je. Kad bi palo veče završio bih posao, i onda bih onako iscrljen, znojav, izboden trnjem, sa kilo zemlje pod noktima, seo da popijem piće kraj vatrice. I tako, večeri su bile sveže, vatrica bi pucketala, a ja bih posmatrao njen žar i pijuckao piće i osećao se baš dobro 🙂

    • Krepki, iskreno, da sam sama mogla bih jedino da sednem i plačem 🙂 Blage veze nemam sa zemljanim radovima, ali imam više od volje da napravim pravi kutak za sebe i meni drage 🙂 Naučiću, još sam u cvetu mladosti :-))))
      Moji lebde u troglasu. Valjda to neko odozgo vidi sve ❤

  4. pa čestitam, draga Tanja, neka je berićetno

  5. jako dobro, sugestivno, ekonomično, odlično!

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: