Easy time 2 go

“Kad ideš nazad?”

“On Mandej..”

“Ajmo negde na kafu.”

“Aj.”

Moj drug olandez ima čudnu naviku, voli da pije kafu u proseku na 20 do 100 km od mesta gde pala ideja za podizanjem nivoa kofeina. Mog skromnog doma, tačnije. Gde već popili jednu odraslu kafu. Nema veze, avantura calling. Ja pojma nemam gde se srče druga kafa.

Krećemo. Menjač krklja frapiran grubim muškim dodirom dok se nas dvoje gledamo sa izrazom “izdržaće, valjda, ako ne stotku, deset kilometara hoće, makar ga gurali”.

“Vidiš, uvrnuta zemlja, a? Ovde ću umreti i tada se čuditi. Majke mi, nemoj se smejati! Pa pogledaj! Nigde praznog mesta ni za pikavac, selendra do selendre, uredjene biciklističke i pešačke staze osvetljene u po noći ko stadion!”

Skoro neprimetno prelazimo iz mestašca u drugo mestašce, samo žute table uredno obaveštavaju da se nazivi menjaju sa skoro svakim kružnim tokom. Zaobilazimo kamionet živopisnih boja.

“Ne! Nisu oni normalni. Čiste odvode na putu, seku grane koje vire 5 mm, ludaci! Ej, bio Čola u subotu u Roterdamu, rekoh da te zovem da idemo, ali nije mi se dalo (znam, zamrzao u nekom pabu do 8 ujutru..).”

Ulazimo u “selo” što bi on rekao. Niti manjeg mesta niti više prodavnica i naravno, nezaobilazna ogromna crkva u centru. Tipično za sva manja mesta u Holandiji.

“E. Evo kolicni je bio.”

Raspilavi me skroz. Skoro pomenula odlazak u obližnji gradić Nune, poznat po čuvenim “krompiruša” slikama Vinsenta Van Goga. Proveo je deo života stapajući se sa izgladnelim seljacima. Dan za danom i meni se nije dalo da dodjem. Pokazujući mi krajolik i čudne navike naroda olandeze mi stigli u Nune. Eto tako, to je njemu “negde na kafu”.

Vinijeva statua u centru. Parkira u milimetar i foto sešn može da počne.

“Sad ćemo i kuću naći, ništa ne brini.”

Prilazi starijoj gospodji koja ubrzo vrti glavom. Zabole je za Goga. Možda nije ni čula za njega. Sledeći po redu bio je strejndžer na bajku. Skida kacigu, bljesnu tetovirani gušter duž obrijane glave i objašnjenje gde je kuća.

Nalazimo kućerak.

“Je li to ono drvo što je Gogić slikao?”

“Ne znam, Žak, jedino ako je preparirano.”

Depresivna izmaglica ulazi u kosti. Nije čudo što je Vini flipnuo.

“Ajmo negde da pijemo kafu.”

Arhiva MB 05.04.2011.

 

Advertisements

Posted on March 15, 2016, in arhiva MB, beleške iz Holandije. Bookmark the permalink. 7 Comments.

  1. Skitarin posao je da skita, ali i da u pravo vreme bude na pravom mestu…gradić Nune…hvala!

  2. “raspilavi” 🙂 taj me izraz podsjetio na djetinjstvo u Sarajevu. i krompiruša.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: