Sasvim lično

Polako mirim nepomirljive vrste u jednu podnošljivu komunu. Nije im baš svejedno, bar mačkama, Amos (pas) je bebac pa tretira sve i svakog kao potencijalnu igračku. I užasno im nedostajem kada, zbog svog glupog zdravstvenog stanja odsustvujem sa ranča. I oni meni..

Tu je familija da kompenzuje moje prisustvo hranjenjem. Mada to nije to.

Sve je glupo, narode. Zašto se čovek radja ako mora da prolazi kroz bolesti, patnju i vuče nepotrebne pratioce na putu zvanom Život? Kao učimo lekcije. Ma važi, daj da vidim jednog ko ih je naučio.

I primenio.

I održao ih.

Forget it.

Ne verujem, jer dobro poznajem ljudsku rasu.

Opet se Gospodja Fejt, loše našminkana gatara nacerila meni u lice.

“Ti bi da krojiš Carevo novo odelo bez makaza i konca? Neće moći.”

Za vikend sam obišla poslednju preostalu sestru mog matorog. Duboko ugazlu u devetu deceniju. Kao dosta starija očuvala je ćaleta, bila Če Gevarica za njegova prava (usput i svoja), provlačila se izmedju gustih niti sudbinskih rešeta i sita i još uvek je tu.

“Vidi, okrečila sam. Pečem hleb, ajd unutra.”

Napolju retko lep, sunčan dan. Ne liči na nju da se uvlači u kuću kada vreme dozvoli mnogo više. Nudi me kafom, ručkom. Odbijam. Palim cigaretu i slušam je.

“Nisam dobro. (Joj, živote, ne pominjem sebe, samo je slušam) Pogledaj ovaj snimak, ništa nije kako valja. To pre dve godine snimala.” Posle toga sledila je tipična žalopojka dobrih ljudi koji nikom nisu učinili loše a pate, pa skoro čitav životni vek.

Pitam je da li pije lekove i da li joj je nešto potrebno. Plačnim glasom izgovara negaciju.

Grlim je jako pri polasku i za mah pomislim o poslednjem vidjenju. Trgnem glavu i misli, odvežem kera i krenem nazad.

I ova Luda ne razmišlja o redovnim, pratećim elementima, tako poznatim iz poslednjih par godina. Pripreme, pod nož, postoperativni postupak, ovo smem, ono ne smem, što pre da napipam izlaz i rekonvalescentujem samu sebe na najbolji mogući način. Nego o tome da ne smem ništa teže od jednog (1) kg da podignem duži period. E tu je kvaka.

Umiriti sebe bez obzira na sve, samo ne miran karakter. Saveti, prijateljski, stručni, rodbinski, ma uzalud. Izbori se sam sa sobom. Upregni sebi amove i trasiraj rutu. Pronikni duboko u sopstveno bitstvo i pronadji način.

Sa velikim N.

Ugosti ga kraljevski i prihvati zahtev za prijateljstvo.

Uvek me ovakve situacije podsete na čuvenu:

“Rim nije pao zbog najezde varvara, već zbog unutrašnje slabosti.”

josef-stuefer-artistic-picture-mask-field-black-and-white

Advertisements

Posted on March 22, 2016, in crtice iz života. Bookmark the permalink. 6 Comments.

  1. Što kaže jedna moja koleginica “da mi je da upoznam tog što zna zašto je to dobro” 🙂 Držim fige!

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: