Awkward times, oops! People.

“Trapava!”

Ne znam da li mi je ranije bilo toliko simpa da me neko etiketira na taj način.

(Možda sam dementnija nego što priznajem, ali je bar uvek zanimljivo.)

“Trapava, linjava mačka!”

Jok. Ne smeta.

Više mi smeta podatak o mogućoj sutrašnjoj grmljavini kada bih da kosim travu u dvorištu.

Da je pas kog udomila potomak mamuta. Te mi preti proglašavanje neuračunljivom kada u gvoždjari tražim lanac za cirkusku šatru.

Polno opredeljenje odredjeno deobom jajne ćelije moje pokojne matore, devet meseci pre nego zapištala na kapiji Života.

Gadna sam kad nešto izrezbarim u kikirikiju izmedju ušiju.

Da bih sebi ponovo dokazala kako je ova platforma jedna najobičnija plastika, drpava kesa koju ti uvale kad kupiš deset komada jaja, te iste žalosno gledaš u omletu gde mu mesto nije.

Nužno zlo koje sam naselila da i dalje baljezgam kada mi se skurči spoljna veštačka tvorevina. Kada mi prepun želudac šalje upozorenje “Trash overboard!”.

Nemam problem sa nostalgijom. Sve ima svoje vreme. Problem su Ljudi. Promenjeni, umotani u zaštitnu foliju pre poletanja.

(Koji je to hit bio kada se pojavio po aerodromima. Vozi Miško, za dvesta dindži, urolaj mi ovog drečavog kineza da preživi sledeću destinaciju.)

Onda se spakujem u ručni torbičak i odem da se družim sa Zertzom, Lanom i Zverkom. Z’inat. Deset godinaaaa, ej! Bolelo nas uvo ko gde radi, koliko para ima, šta je uspeo, još manje šta nije, jedino stameno bila je nit koja nas je vezivala jače nego mokar kanap.

Zezanje i smeh. Znali smo i da se zakačimo kada naidje ozbiljna tema. I nastavimo sutra kao da ništa nije bilo.

Ovde primetila da nekih više nema.

Da su valjali, trajali bi i dalje.

En de.

Kada ti je do nekog stalo, svestan si klizavog terena poput jezika, tastature, brzopletog mozga. Staviš na tas sve ono što je ustvari dobro u vezi te osobe i gle čuda, preteži Za.

Sve ostalo spada u postavku sebe iznad svih ostalih.

Nad-obudnost.

Nad-menost.

Nad-nenadjebivost.

Dobro, ovo zadnje, kao po običaju, prevodim u strelkin nenapisan rečnik, ali razumete šta hoću da kažem.

Jebo sex i druženje ako razmišljaš da li si gore ili dole.

 

Advertisements

Posted on April 26, 2016, in blogerska sećanja, crtice iz života. Bookmark the permalink. 6 Comments.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: