The caterpillar effect

Veče je tiho. Šunja se, lagano, na prstima pravdajući bučan dan iza sebe. Prostire mi poznato milje satkano od komadića oblaka, zvezda, udaljenih planina.

Podilazi mi.

Bar pokušava.

Posle par dana borbe sa džunglom na ranču. Malo kidaju zglobovi uhvaćeni ukoštac sa raznim vrstama pomagala protiv satiranja korova.

“Brate, sestro!”

Nepoznat broj na displeju izaziva pitanje:

“Ko je to?”

“Kize, budalice.”

Pojavila se moja dobra vila u muškom obliku. Rafalskom paljbom izbacuje gomilu vesti.

“Udao sam se!”

“Udade se, Jagodo.”

Odgovaram.

Koliko puta me digao iz mrtvih ladno mogu da mu dodelim etiketu Sveti Kize u nekoj, mojoj izmišljenoj religiji.

Za dva dana dve lepe vesti.

Novi život na putu, novi život na putu.

Iste reči, drugačije značenje.

Isti ljudi, zakopčani u meni. Neko na zip, neki prišiveni za vjek i vjekov.

Kize je rajsferšlus. Onaj dupli, odozgo i odozdo. Gde god bio balavio je sa mnom kao tri babe na zadušnici. Onda je upao u žešći trip negde u Francuskoj plakajući, pri tom, meni na virtuelnom ramenu, da jedva čeka povratak kući.

“Gde si ti to, jbt???”

“Tamo gde se aždaja probudila posle lošeg dopa i pitala… Gde jaaaa Živim?”

“Hoćeš da me navodiš do tebe?”

“Jok neću… promuknuću namerno da mi glas liči na GPS voice.”

“Nadjem te.”

Znam.

Postoje muške dobre vile.

Kada više ne nalazim iskru ni u pocepanom smederevcu.

Kada se udaljim svetlosnim godinama od svih.

Kada ne prepoznajem sebe.

Pazite se trenutka kada ne prepoznajete sebe ni u najboljem selfiju. A kažiprst Vas boli od besomučnog skrolovanja.

Jebo ogledalo.

 

“Mali, šta ti treba?”

O smeha, o kaleidoskopa želja.

Frendovi koji umeju da podnesu brutalnu istinu. Onom kojom ošamariš sagovornika pa mu Nada Mamula tri dana peva posle tvog saopštenja. Oproste bez i jedne reči.

I ostanu. Jer te poznaju.

Retki su takvi.

Čuvajte ih.

“Par limenka piva i ti, kretenu.”

“Ne seri, ozbiljno te pitam, pričaj.”

Šta je potrebno zaglavljenoj magli u dolini uspomena?

Verovatno par šaka da je gurnu, jako, kao kada se ljuljaš pa hoćeš dalje i više.

“Samo se ti pojavi, Jagodo.”

Da

efekat gusenice

konačno

egzaltira.

 

Advertisements

Posted on May 9, 2016, in twilight zone. Bookmark the permalink. 6 Comments.

  1. Dok je nama Jagoda :)…

  2. Osećam da si srećna!!

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: