O ljudima, zverinju i beštijama

Slabo pamtim imena. Obična, redovna, štancovana. Pri prvom predstavljanju uleti u uvo i još brže izleti na suprotnu stranu. Neki drugi detalji ostanu upamćeni.

Neobična imena pamtim bez problema. Iz perioda življenja In The Capital City Of Serbia prva ulica koja je ostala do dan danas urezana je Tadeuša Košćuška. I ulica gde sam stanovala, Gospodar Jovanova. Da sam, kojim slučajem, živela u TK ispaljivala bih je ko torpedo kada me neko pita. Ovako sa Jovančom krene sa skoro neprimetnom zadrškom.

…

Ispred mene fino razvučen duvan boje starog zlata. Mašinica za punjenje, prazne cigarete sa belim filterom i limenka piva. Plejlista bez reda, pita od starog hleba, sira, jaja i šunke u rerni. Podatno otvorena tabakera čeka da je nafilujem.

…

Pri povratku iz seoske, retro prodavnice posmatram ono što je retko vidjeno. Starovremski ambar od letvica, sa prorezima za cirkulaciju vazduha. Dobro za kukuruz, dobro i za miševe. Urušena, zarasla tuglara. Potporni zid iznad potoka od pločastog kamena, onog što cakli na suncu. I ogromna žalosna vrba, kao dekor frejmu.

…

Ljudi se žene i udaju, umiru i sahranjuju. Sezona sadnje paprike ajvarke i paradajza uveliko počela, stigle jagode, sve je zeleno i puni vidokrug.

Stičem utisak time lapse-a ubrzanog budjenja.

U svemu.

…

Pas, stoka razmažena, sakrio mi jedini normalan nož koji imam u kući. U svadji smo. On laje, grize divljare stare šljive, ja ga ignorišem, uspešno.

…

Uvaljujem mačiće na kvarno. Uključim kameru na skajpu kada su budni, trapavi i smešni. Sa okama ko elijeni. Zaljubiš se u milisekundi u nevinost početka.

U medjuvremenu, delimo ogroman krevet na pola. Dovoljan je bio samo jedan dan mog odsustva da okupiraju celu sobu. Šta ću nego kapitulacija.

Ono što na mene deluje magično je poverenje koje imaju u mom prisustvu.

Onda, ipak, shvatim da smo daleko zaostali u odnosu na nemušta, životinjska pravila.

…

I kako?

Kako pustiti potpunog stranca u Tomove Života?

U koji Tom da ga uvedem a da, jadan prepadnut, ne pobegne pre nego i izustim neku uvodnu?

Forget it.

…

Kada bih mogla.

Rado bih zaboravila.

Ljude, zveri, beštije.

Izvinjenja bez klika Send.

Osmehe bez obrazloženja.

Izgovore bez pozadine.

Istetovirane scene.

…

Jeste li, ikada, uhvatili suton u nečijem irisu?

Onaj trag poslednjeg svetla pre nego sunce zamakne iza horizonta?

Ja jesam.

U nezapamćenom imenu.

Otresite mlade žene za koju bih pomislila da će živeti stotinu ljeta posle mene.

Pa ode.

“S one strane”

U deliću sekunde.

…

Čekam onu pitu s početka da se prohladi. Dok Randy Crawford peva “Give me the night”.

Četvoronožna banda nahranjena. Ko gde stigo, zauzeo busiju za spavanje.

Često svoj mir pronalazim u njihovom.