Pogrešan taster, my dear

Desi se, ponekad, da mogućnosti gurnem u program za beli veš suvoparne svakodnevice i dobijem okraćene nogavice i tesne cipele. Kao žuljaju, kao ne mogu da prelaze iste razdaljine koje su gazile marševim korakom. Most puca, zemlja drhti, trava nema nameru da raste narednu deceniju, eeej.

Da mi nije zdravog razuma u vidu podmlatka koji me sunovrati replikama na moje babeće izgovore, obesila bih se. Nego, nije ženstveno, uopšte. I nema dramatike. Žensko bez drame, nekako ne ide. Te neću.

“Daleko mi Šišmanovac za varijantu povremene “od kad je sveta i veka” razonode.”

“Pa šta! Idi, bre, u pip materinu! Prelazili celu Evropu da te vide, sad ti Šišmanovac problem!”

U pravu je. Nisam ja nešto naročito da bi neko šipčio par hiljada km zbog mene, nego su imali utisak da će se njihov život promeniti sa mnom. Možda anfas ličim na zlatnu ribicu, iz profila sam manje fotogenična što se tiče ispunjenja želja, čestitki i pozdrava. Kad stisneš 90 stepeni umesto “samo plakni da ne smrdi” ne možeš da kriviš prst nego mozak.

Rastezala sam se ko lastiš, skoro neprepoznatljiv od silnih čvorova gde je pucao na “Ema, Esasa, Pipi Duga Čarapa” i smotane drugarice. Krila ogrebotine kada se neka od njih spotakne na ravnom i tresne o beton, pa joj posle ja kriva što je u kućnom pritvoru i mora da jede boraniju umesto bureka.

Znam tačno gde je koji zapetljanko vezan i pazim kad preskačem. Jednom se lomila za sve pare, staze su mi sada kartoni s jajima. 

Nov Lastiš ima kod kineza, sto dinala.

lastis

 

Advertisements

4 thoughts on “Pogrešan taster, my dear

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s