Jewel

U poslednje (ne)vreme žestoko nam je poremećeno značenje reči “normalno”. Norme društva nameću iole kolebljivim dušama okvir u koji bi trebalo smestiti se. Nekako. Sve više uz pomoć štapa i kanapa. Budite kreativni, dodajte malo plave farbe i eto morskog motiva, tako nedostižnog većini populacije. Svako je, bar jednom, video (Tita) more. Evocirajte ga.

Ja nemam tu potrebu. Živela, radila, volela, gostila By The Sea. Verovatno će doći trenutak za slobodu misli vezanih za moj višegodišnji boravak uz Veliko Plavo.

Maštu ne mogu oduzeti jer je imaginarna. Žalosti me što je sve manje primećujem kod ljudi. Valjda i ona beži iz nametnutih okvira.

Sasvim normalno je zadržati pravo individualnosti. Ako je normalno po merilima okoline.

Normalno je ne primetiti sužavanje obruča privatnog prostora kada Vam se oduzima mikron po mikron. Decenijama.

O normalnog li poimanja “samo da smo živi i zdravi” kad ništa više od prepotopskih izreka ne ostane za upotrebu.

U Keniji je još uvek na snazi zakon o obaveznom obrezivanju devojčica.

U Indiji zakon o zabrani braka izmedju kasti. Kao i spaljivanju mlade uz muževljev leš (jbg, bio 60 godina stariji od nje, sića).

Mi smo, u odnosu na njih, daleko napredniji.

U svakom smislu te reči.

Reči.

Za ostalo pričekaćemo malo duže.

Meni je u proteklih 24h jedini zakon bio nadjačati narodnjačke hitove iz susednog dvorišta. Nabiti tampone u uši dok hranim preostale članove mačeće brigade i pobeći nazad u kuću.

I mi surround sistem za trku imamo.

S tom razlikom što ja nikog ne ugrozim sa mojim muzičkim ukusom.

Žali mi se sister sa severa da, već mesecima unazad, žive njih dvoje sa 300 evra mesečno. Oboje su na socijali i redovno preuzimaju paket iz Red Cross-a. Računi odnesu dve trećine onog što prime od države i ostane taman za duvan i švercovani alkohol iz Estonije.

Slabo cvetaju ruže na hladnoći.

Samo kažem.

Odavno…baš odavno, svako novorodjeno biće posmatram drugim očima. Dobrodošao u svet koji je sve samo ne “dobrodošao”. Ne zbog nas koji te okružuju, vole i tetoše te kao da si Bog nad Bogovima, već zbog onih kojima si samo statistički broj.

Daćemo ti sve, na uštrb svoje egzistencije, sve što je u mogućnosti prosečnog balkanca.

Odgajati i žaliti zbog tvog žala, jednog dana, što si morao da se rodiš na ovim prostorima.

Imaćeš lajkove na društvenim mrežama ali nedostajaće ti ljudski dodir.

Imaćeš slavu ali ne i toplinu pogleda.

Imaćeš istoriju ali ne i budućnost.

Jebeš prošlo bez budućeg.

Nema poente.

Andja čeka next to keen. Njeno vidjenje te mrve u maminom stomaku je ovog tipa.

image-0-02-01-3c83ce5166b0d1ed95e9f6da51aeddb25a19297d18a50d3b3b1b7346cbb7a4ea-V

Mislim da je skroz u pravu. Mrva je majušna a svet beyond the borders.

Tom nadolazećem životu trebalo bi da dočarate mic po mic, sve granice, pisane i nepisane, tako da ga ne uplašite.

Ako ne inicirate strah kao primalni osećaj, pa Vi ste Carevi.

In Anyway.

 

Advertisements

Posted on July 17, 2016, in crtice iz života. Bookmark the permalink. 12 Comments.

  1. Sad si me mnogo zaintirigirala onim nagoveštajem tajanstvenog boravka na morskome plavom žalu. Kaćeš?

  2. Postajem Andjina sljedbenica 🙂

  3. Mrva u maminom stomaku, kakva divna vest! Mnogo mi je drago zbog tebe i Anđe. Siguran sam da će to malo biće uz vas biti oduševljeno svetom (a ko ne bi) 🙂

  4. Pravi presek sveta koji nas okružuje. Međutim, postoje i oni svetovi u nama. Za njih ne bi trebalo da važe granice spolja. 🙂

  5. Uvek su deca dolazila u neki pogani svet…. 😦

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: