Another full moon

Žurim. Imam zakazano u pola šest. Da nisam jela danas ne osećam. Da nisam svoja, takodje.

Nameračile se neke tačke nebeske da me stopiraju. Još malo.

Ja glavom kroz zid.

Onaj od starovremske cigle.

Manite se prošlosti. Osim tradicionalne veze, sve ostalo je čisto sranje. Odgovornost je operisana od sebičluka. Koji, ponekad, bude od koristi ovakvima kao što je potpisnik ovih redova.

Pravite gluposti, zauzmite dečje igralište, jedite sladoled. Onaj s drškom.

I volite.

Sebično.

100%.

Argumentovano.

Stalno bih da ih pitam nešto. Obična, svakodnevna pitanja. Onda se setim.

Da ostaću bez odgovora.

Verovatno će vreme učiniti svoje i smanjiti brojčano pitanja.

Samo će ostati visnuta u vazduhu ko paučina nehajnog pauka.

Advertisements

Posted on August 17, 2016, in crtice iz života. Bookmark the permalink. 7 Comments.

  1. jel ovdje jedino ja stalno imam dodatna pitanja 🙂 ja sam čista proza, meni sve treba objasniti 😦

  2. Iznajmljujem rame za otdih, što bi rekli braća Rusi, od svakodnevnih kalki (znaš valjda šta je to) koje nam život, a ponekad i ljudi, podmeću 😉

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: