Balans

Kažu neki pametni ljudi da bi i Zemlja bez ravnoteže potonula na dno vasione. Nije da im ne verujem, završili silne škole, fakultete, istraživali,merili i premeravali. A mrdnuli nisu sa te iste ekliptične loptice. Sigurno su prepametni.

Ravnoteža je čudna materija. Ima bezbroj obličja i varijacija na istu temu. Evo, čak i jogurt nazvali balance.

Zamislite milijarde duša koje imaju sopstveni sistem ravnoteže. Ne može se ispisati do sudnjeg dana kome šta vraća tasove na istu liniju. Da smo mirni sami sa sobom, na prvom mestu.

Zašto ovo? Pratim, skoro od početka, putopise naše Sneže (http://www.snezanaradojicic.com/). Valjda što sam zodijački inficirana putovanjima, njene besede gutam u dahu. Pogotovo sada, kada je u Japanu. Svaka reč, slika, opis odiše ravnotežom u svemu. Ista daje sva ona pozitivna obeležja ljudske rase: ljubaznost, čovečnost, brigu, pažnju, poniznost, jednakost itd. Spava u šatoru, kuva na primusu, kupa se sa litrom vode i prevalila je obim planete. I stiče iskustvo koje će osvanuti mnogo puta u vidu naslova knjige. Respect.

Sa druge strane, stoji pošteda u vidu naslovnih vesti i objava na društvenim mrežama. Onoga što se dešava na brdovitom Balkanu. Well.. ništa spektakularno nije propustila. Ni ja, sutradan, neću pričati unucima o lokalnim dešavanjima već o tradiciji i onom što sam doživela špartajući Starim Kontinentom.

Možda samo budemo crtali naše imaginarne svetove u velikoj svesci. Kao Andja i ja, pre neki dan. S njom vraćam ono dete u sebi koje je posedovalo savršen balans. Levi list moje žvrljotine, desni list Andjine. Opružene na krevetu igramo se drvenim bojicama.

“Je l’ sutra petak?” Pita me.

“Ne, sutra je četvrtak.”

“Četrtak?”

“Jeste. Posle četvrtka je petak.” (Usputno se upinjem da se ne smejem na njeno “četrtak”).

Podiže značajno obrve, oke joj zasijaju i sva važna kaže:

“U petak nosimo igračku u vrtić!”

To su jednaki tasovi kada si star četiri leta.

Prošle večeri stigle su prenatalne fotke jednog budućeg pevača. Nasledio je muzičke gene, hvala savremenoj medicini i tehnološkom napretku što nam omogućuju uvid u nerodjeni život.

Kada bi nam tako rifrešovali osnovne pojmove ljudskosti

verovatno bi bili ko Japan.

stopalo malo

 

 

 

 

Advertisements

Posted on September 3, 2016, in crtice iz života. Bookmark the permalink. 4 Comments.

  1. jednako fascinirana Snežaninim pričama o Japanu.
    a i tvoja o ravnoteži mi baš ‘poravnava tasove’…

  2. Anđa genijalče :). Kad smo kod malog budućeg pevača, treba biti realan, od muzike nema leba, tako da ne bi bilo loše da razmotri neku perspektivniju profesiju; mali budući programer, recimo 😉

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: