Rubeole moje Lole

Spadam u generaciju kojoj su prvi pojmovi uz “mama i tata” bili autoritet, (straho)poštovanje i poštenje. Svaki novi centimetar na ragastovu označavao je ne samo visinu, već širinu, dubinu i volumen  budućeg čoveka. Do puberteta i budjenja, takozvanog, bunta, mada smatram da je to puko odlepljivanje “etikete” sa originalne “ambalaže”. Bujica hormona bez kompetentnog kormilara zbrisala bi i Keopsovu piramidu, kamoli novopridošlicu u svet odraslih.

S. je bila na piratskom brodu. Znači kormilo dohvati ko stigne. I moja bff. Sitne gradje, totalno drugačija od njene matore. Keva joj bila grom žena u svakom smislu. Visoka, krupna, autoritativna ličnost. Kad S. zasere i nama su se tresle gaće.

I tako dodje vreme pred kraj prvog polugodja završne godine. Period kada su roditelji dolazili samoinicijativno u školu da provere da li će se crveneti ili ponositi na roditeljskom. Obično su dolazili gonjeni prvim razlogom. Meni dodje ćalac, poker face, profesorka balavi nad njim, malo me hvali, malo kudi (turneje, turneje…), sve u svemu prosek. Posle toga, moj matori me zagrli i samo pita kako to da imam trojku iz engleskog a planiram da studiram isti. “Duga priča!” Poljubim ga i to je to.

Medjutim.

Ničim izazvana, pojavila se gore pomenuta matora moje S. Stojimo na balkonu i iz daleka naziremo grimase koje proizvodi slušajući smora od naše razredne. A ona kao navijena. Neopravdani, jedinice, drsko ponašanje, blabla. Au.

“Najebala sam. Može svašta da se desi, a ti budi spremna za bežanje.”

Najbolja drugarica. U bunar? U bunar! (Jebla me empatija)

U tom, razredna završava Pilatov posao, teta Ljubica okreće glavu ka nama i pokazuje rukom S. da sidje do nje. Uputi mi S. jedan značajan pogled i ode. I eto mene, na balkonu, posmatram preteču latino američkih saga. Posle kraće prepirke, krenu ruka iz ramena i zveknu mušku šamarčinu mojoj “rebel” drugarici. Ne znam kako je njoj bilo, ali meni je zvonilo i za kraj godine u ušima. Obe posramljene, omanule, majka kao roditelj, S. kao ćerka. Jer ćaleta je izgubila dve godine pre toga. Čuveni advokat izgubio je životnu parnicu u korist kancera. Teta Ljubica demonstrativno izlazi iz škole, S. trči uz stepenice i pravac WC. Znam šta sledi, bežanje s časova, utešiteljski stav i brdo maramica. Krenem za njom.

Plače ko kiša i ponavlja:

“Ja se kući ne vraćam! Kako je nije sram da me ošamari pred celom školom?! Videće ona!” Jeca i deklamuje.

“Hajde, ne drami. Biće to zaboravljeno do večeras. Videćeš.”

“Ne! Idemo kod Željka.”

E ako te momak ne spasi u ovakvoj situaciji, niko neće. Mislim u sebi i klimam glavom. Saučesnik u sveopštem bežanju (ja) skuplja stvari iz učionice, obaveštava društvo o dramatici novonastalih okolnosti i kida sa S.

Znate ono kad kola krenu nizbrdo? Ili nijedna nesreća ne ide sama?

 Skroz tačno.

Ni manje, ni više, Željko je uhvaćen in flagrante. Računajući, valjda, na to da je S. u školi i nema teorije da ga neko nahvata u šteti. Uh, sine…nakon, više nego neprijatnog suočenja sa Željkom i njegovom ljubavnicom, zaključanoj u drugoj sobi (da je S. ne likvidira), ulazimo u lift i ja ne znam šta da uradim pametno. Udarac za udarcem. Skliznula je ledjima niz zid i zajecala. Grlim, ćutim.

Ništa momak, ništa kuća, kod mene tek nema šanse. Kud ćemo, šta ćemo, odlazimo na kafu u kafić zajedničkog frenda. On je, zapravo, školski brata od S. ali u ovom trenutku pokazao se kao savršen saveznik. Nudi joj privremeni smeštaj u stanu koji je prazan, dok se situacija ne smiri. Donekle pripitomljena (par votki i smrtonosnih espresa) pristaje na opciju.

Par dana kasnije, sve je došlo na svoje mesto. Uz moju malu pomoć. Nabijala mi je na nos neko vreme kako sam je izdala, da bi na kraju ipak priznala: “Ok je što si tako uradila, Ljubica bi i tebe išamarala. I Petsi (pas) mi je užasno nedostajala.”

I danas smo neraskidivo vezane. Valjda što zajedno preležale “male boginje odrastanja”.

Ko bi ga znao.

'I'm not giving you a lift. If you want to run away from home, run.'
‘I’m not giving you a lift. If you want to run away from home, run.’
Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s