My way

Ono kad shvatiš da je tvoj način pojedinačna sintaksa poimanja i imanja.

Da, kada nešto želiš, moraš da insistiraš na onom nasledjenom genu tvrdoglavosti i neodustajanja.

Budeš dosadan.

Hej,

samo “pain in the ass” uspevaju.

Probiješ zvučni zid odozdo,

kroz mulj,

gejzir šiba,

a ti sijaš.

Blatnjav i crn.

To.

To!

Došla sam na ranč prilično nadrkana. Ona kap koja prelazi čašu opasno se ljulja već neko, ozbiljno vreme. Niti pada da isfleka skupocen stolnjak, niti se vraća gde joj je mesto. Ljuljam se, zajedno s tim agregatnim stanjem, variram izmedju bezobrazno iskrene i podnošljivo sablažnjive, stojim na sredini i dozivam samo svoj um da presudi. Surovo i delimično krvavo. Dok ne bocneš viljuškom.

Momentalno su osetili bez ijedne izgovorene reči.

Vidi mi se.

Neko sam kome se sve vidi.

Pa mogu da ugrabe odstupnicu.

Da kombinuju svoje laži sa mojom istinom.

Jedino što ja pokušavam je da, donekle, razumem.

Kako je to, bez dana škole, jednog roditelja, svakim jutrom kao novom turom mučenja i zabijanja eksera ispod nokta. Jedva čekaš da odrasteš, dovoljno da se udaš. I ništa ne naučiš. Jad i beda donose samo otužni ukus da neko, počev od Boga, u kog te zaklinju, želi tebi dobro. Na čudan način. Hm. Tvoje je da ga poštuješ i zauzvrat mrziš, zavidiš svima oko sebe. Sasvim dobra definicija religije balkanskog podneblja.

Samo nemoj da jedeš meso.

I nemoj da lažeš da hraniš moje mačke.

Iako ostavim dovoljno hrane i novca za tu, osnovnu potrebu.

Borim se ko David protiv Golijata dok ih nahranim.

I progutam te iste laži.

Onima koji kliknu na link ovog bloga dugujem jedno objašnjenje.

Pisana reč ima jednu kletvu: “Šta je pisac hteo da kaže?”

Mislim da lažu s tim, jer ako se više ljudi nadje u napisanom misija je ispunjena.

Trebalo bi, samo, prepoznati se.

Ja se ne prepoznajem.

Te Vam opraštam.

Nije lako poravnati sopstvenu liniju sa ostalim.

Izaći iz svog tripa i uleteti u tudji.

Možda ima više, možda manje, kako izvagati?

Ne biti ismejan, kompromitovan, smanjen?

Uh…

Kako god.

Manje ili više, dobro ili loše, lekcija ili šamarčina.

Elvis left the building.


A Vi,

potrudite se da ne budete uzrok napuštanja zgrade.

 

 

 

 

Advertisements

Posted on September 21, 2016, in crtice iz života. Bookmark the permalink. 11 Comments.

  1. “Neko sam kome se sve vidi.

    Pa mogu da ugrabe odstupnicu.

    Da kombinuju svoje laži sa mojom istinom.”

    *_* Baš volim što znam za ovaj blog

  2. Slatka si kad pizdiš 🙂

  3. ja se prepoznajem u dvije riječi: “vidi mi se”. i u kletvi “što je pisac htio reći”.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: