Monthly Archives: November 2016

Akuna Matata Južnoevropejska

Živimo u svetu koji je kreiran da nas otudjuje na načine koji su prihvatljivi prosečnom čoveku. Prosečno ima nas više milijardi. Mnogo posla za kreiranje. Zadivljujuće je koliko su uspešni u postizanju rezultata. Još više zadivi krajnja suprotnost kada se stvarnost ispreči “kreaciji” i ogoli je.

Tako se Albanija ogolila preda mnom. Pitam se, koliko bi utisak bio drugačiji da se drugačije zove. Jedna izmena slova i zove se Labanija. Nema negativnih asocijacija i predubedjenja samo turistička opservacija nakon dvadeset dana provedenih na raznim lokacijama.

Priroda poznaje samo jedan zakon. Bezimeni.

 Butrint.

Mesto gde su protutnjali Rimljani, Vizantijci, Otomani i ko zna ko, ispod neotkopanih ostataka, ostavio je trag na ovom prostoru. Jer ima slojeva nedostupnih oku. Ono,  skoro opipljivo u vazduhu je duh tih epoha, zagrcne Vas dubinom i riznicom teškom. Vuče za rukav da usporite i saslušate.

20161113_131509

Pričajte Vi šta hoćete, moje mišljenje je da se dar za diplomatiju radja jednako kao za bilo koju vrstu umetnosti. Preko puta Butrint nalazišta stoji Ali Pašina tvrdjava. Do nje moguće je doći jedino splavom. I danas. Vodi se računa o ekologiji i blizini mesta gde se gaje najbolje slatkovodne školjke u okruženju. Da se vratim na Ali Pašu. Baja iz vremena haranja Otomanaca na Balkanu došao je do genijalnog rešenja. Ponudiće osvajačima zlato, hranu, smeštaj (mito i korupcija nisu od onomad) u zamenu za slobodu odredjenog dela zemlje. Uspelo mu je. Zato je i sada popularno mesto za obilazak, rame uz rame sa ostalim uspešnim osvajačima.

20161113_124034

Sledeće mesto vredno obilaska (više puta) je izvor Syri I Kalter (Blue Eye). Samo mesto izvora podseća na plavo oko, podseća na tek otvorenu flašu jako gazirane, mineralne vode, podseća na radjanje života. Meštani ga tako i doživljavaju, uz legendu da je, nekada davno, predeo oko izvora terorisao zmaj. Medjutim, svakom dodje Crni Petak, pa i toj zverki. Doskočio joj je mudri seljak žrtvujući mazgu u čiju je utrobu ušio ugarke i kremen. Alavi zmaj progutao je mamac i buknuo u vidu današnjeg izvora. Legenda pominje da je izgled oka zapravo zmajski plač za izgubljenim životom.

Prema tome, ne budite alavi, bez obzira na posthumnu popularnost.

Šalu na stranu, mesto je fascinantno, ostavlja bez daha koloritom, oblikom udoline, senkama na ogromnim stablima, obraslim mahovinom i bršljanom, svim nijansama plave na kristalnoj površini vode.

Magiji doprinosi i podatak o povlačenju vode u godini kada su komšije došle na pregovore o kupovini izvora. Nakon par godina, kada je bilo jasno da od prodaje nema ni P, izvor je nastavio svojim starim tempom.

Ima neka tajna veza.

Iskorak u folklorizam

Izvučena pomoću krana za dve tone iz svog brloga, nisam imala drugog izbora osim da uživam. U dugoj vožnji, čestim pauzama, ljubaznim meštanima, tetošenju od strane dva ovna, severnjačkog i južnjačkog. U hrani i piću, jer ,na kraju krajeva, putešestvije jeste sadržaj svega što u uobičajenim okolnostima i poznatom okruženju izbegavamo ili jednostavno, nemamo vremena za sebe.

Makedonija, Albanija, Grčka. Mesta netaknuta neutaživom željom za profitom, samim tim, ruiniranjem svega što, izmedju ostalog, privlači turiste, bekpekere, avanturiste. Kada smo predali makedonskom cariniku pasoše imao je radoznali pogled i urnebesno pitanje: “Gde se nadjoste sa tri različite strane?” Auto koji odzvanja od smeha izbrundao je odgovor: “Mi i jesmo sa više različitih strana, više puta, godina i vekova.”

Prvi put u Albaniji. Prelazimo granicu kod Ohridskog jezera uz proveru prtljaga da li, kojim slučajem, švercujemo Igraj za život, Drogane, sa severa na jug. E jesu glupi. Naš prevodilac konstatuje da sve kreće sa istoka. Poražen carinik ostaje bez mita, zgrožen gaćama iz kofera, daje znak rukom da se gubimo.

U Tirani postajem svesna čuvenog mahnitog saobraćaja, gde opstaje onaj bezobrazniji. Za divno čudo, udesi su retki. “Oš da voziš?” Gde ja ovakva ljubazna? Ostao bi kostur u autu kao spomenik onoj koja je propustila svakog četvorotočkaša. Hvala, ali Jo.

Kao svaki lepo vaspitani pas, zapišali smo sva mesta duž obale. Popeli se na dve hiljade metara nadmorske visine da bi videli nijanse spajanja Jona i Jadrana. Smrzli se onako nadahnuti, nasmejani, zblanuti prirodom. Nazdravili pelinkovcem kupljenim u zabranjenom satu ohridske bagaze. Uz namig lokalnog trgovca.

Dosegli Sarandu u kasnim večernjim satima, kišnu i praznu.

“Babe, home finally!” Domaća rakija za ugrejati se i topla, sveža hrana. Vlasnik restorana trlja ruke i pokazuje na malu finsku zastavu u uglu, odmah iza plastičnog zelenila. Nema veze što bejb pokušava da ga ubedi kako je ona odavde, samo nije bila u poseti par hiljada godina. Da, da, klima glavom sludjen jezičkom barijerom jer prevodilac mudro prećutkuje poslednju rečenicu.

Ovako ogromnu želju za strancima skoro nisam iskusila. Iako znaju par reči engleskog krenuće u konverzaciju kao da su poliglote. Sa obaveznim osmehom koji razbija u bezbroj komadića sve predrasude vezane za geografsko, etničko, bilo koje vrste poreklo. Nema potrebe za podizanjem palca ako stojite pored puta. Staće sami i ponuditi vožnju. Gde god. Tako smo danas stigle do Ksamili. Obavile snabdevanje u prvom marketu i zaputile se put plaže. Prve, druge, nebitno. Toliko ih je u ovom malom raju da se, van sezone, zaista osećate kao iskonski bogovi.

U gužvu od peska, kristalno čiste, azurne slane vode, želje za zaranjanjem, kobaja, piva, vina, domaćeg sira i maslina, uvukao se ulični pas. Kao da je oduvek tu, kao da oduvek pripada nama. Sve vreme motreći na Katri i moju malenkost kada smo u moru. Ili na primamljivo šuškanje kesa.

Jebeni osećaj krivice što smo ljudi i primarna rasa na ovoj planeti. Jer ga nemamo gde sa nama. Ispratio nas do glavnog puta. Zadovoljan salamom, kupljenom njemu u čast.

Albanija je, još uvek, neotkriveni raj za ostatak sveta. Ali jeste pronadjena od jednog malog procenta severnjaka koji su priuštili kupovinu apartmana i rešili sebi zimske periode unapred.

Sa par stotinak evra mesečno sopstveni paradise na istom kontinentu.

Woooohoooo.

sarenko-i-ksamil