Iskorak u folklorizam

Izvučena pomoću krana za dve tone iz svog brloga, nisam imala drugog izbora osim da uživam. U dugoj vožnji, čestim pauzama, ljubaznim meštanima, tetošenju od strane dva ovna, severnjačkog i južnjačkog. U hrani i piću, jer ,na kraju krajeva, putešestvije jeste sadržaj svega što u uobičajenim okolnostima i poznatom okruženju izbegavamo ili jednostavno, nemamo vremena za sebe.

Makedonija, Albanija, Grčka. Mesta netaknuta neutaživom željom za profitom, samim tim, ruiniranjem svega što, izmedju ostalog, privlači turiste, bekpekere, avanturiste. Kada smo predali makedonskom cariniku pasoše imao je radoznali pogled i urnebesno pitanje: “Gde se nadjoste sa tri različite strane?” Auto koji odzvanja od smeha izbrundao je odgovor: “Mi i jesmo sa više različitih strana, više puta, godina i vekova.”

Prvi put u Albaniji. Prelazimo granicu kod Ohridskog jezera uz proveru prtljaga da li, kojim slučajem, švercujemo Igraj za život, Drogane, sa severa na jug. E jesu glupi. Naš prevodilac konstatuje da sve kreće sa istoka. Poražen carinik ostaje bez mita, zgrožen gaćama iz kofera, daje znak rukom da se gubimo.

U Tirani postajem svesna čuvenog mahnitog saobraćaja, gde opstaje onaj bezobrazniji. Za divno čudo, udesi su retki. “Oš da voziš?” Gde ja ovakva ljubazna? Ostao bi kostur u autu kao spomenik onoj koja je propustila svakog četvorotočkaša. Hvala, ali Jo.

Kao svaki lepo vaspitani pas, zapišali smo sva mesta duž obale. Popeli se na dve hiljade metara nadmorske visine da bi videli nijanse spajanja Jona i Jadrana. Smrzli se onako nadahnuti, nasmejani, zblanuti prirodom. Nazdravili pelinkovcem kupljenim u zabranjenom satu ohridske bagaze. Uz namig lokalnog trgovca.

Dosegli Sarandu u kasnim večernjim satima, kišnu i praznu.

“Babe, home finally!” Domaća rakija za ugrejati se i topla, sveža hrana. Vlasnik restorana trlja ruke i pokazuje na malu finsku zastavu u uglu, odmah iza plastičnog zelenila. Nema veze što bejb pokušava da ga ubedi kako je ona odavde, samo nije bila u poseti par hiljada godina. Da, da, klima glavom sludjen jezičkom barijerom jer prevodilac mudro prećutkuje poslednju rečenicu.

Ovako ogromnu želju za strancima skoro nisam iskusila. Iako znaju par reči engleskog krenuće u konverzaciju kao da su poliglote. Sa obaveznim osmehom koji razbija u bezbroj komadića sve predrasude vezane za geografsko, etničko, bilo koje vrste poreklo. Nema potrebe za podizanjem palca ako stojite pored puta. Staće sami i ponuditi vožnju. Gde god. Tako smo danas stigle do Ksamili. Obavile snabdevanje u prvom marketu i zaputile se put plaže. Prve, druge, nebitno. Toliko ih je u ovom malom raju da se, van sezone, zaista osećate kao iskonski bogovi.

U gužvu od peska, kristalno čiste, azurne slane vode, želje za zaranjanjem, kobaja, piva, vina, domaćeg sira i maslina, uvukao se ulični pas. Kao da je oduvek tu, kao da oduvek pripada nama. Sve vreme motreći na Katri i moju malenkost kada smo u moru. Ili na primamljivo šuškanje kesa.

Jebeni osećaj krivice što smo ljudi i primarna rasa na ovoj planeti. Jer ga nemamo gde sa nama. Ispratio nas do glavnog puta. Zadovoljan salamom, kupljenom njemu u čast.

Albanija je, još uvek, neotkriveni raj za ostatak sveta. Ali jeste pronadjena od jednog malog procenta severnjaka koji su priuštili kupovinu apartmana i rešili sebi zimske periode unapred.

Sa par stotinak evra mesečno sopstveni paradise na istom kontinentu.

Woooohoooo.

sarenko-i-ksamil

Advertisements

Posted on November 19, 2016, in Albanija and tagged . Bookmark the permalink. 10 Comments.

  1. Woooohooo! Predivnoća! Ceo post zrači! :*

  2. Super tekst, super put, super fotka, divan pas.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: