Ladies and Gentlmen

Znate šta je rolerkoster? Ne znate, a živite ga svakog bogovetnog dana. To Vam je onaj drveni, manuelni vozić koji svakim usponom i padom podseća stomak šta je akumilirao prethodnog dana (godina). Svaki mezetluk, glavno jelo i dezert zajedno sa lekovima, suplementima i ostalim djakonijama odigra solo tačku. Sa uperenim reflektorima.

“Dame i Gospodo!”

Andja, inače, svako prepričavanje bajki i priča počinje baš tako. Neka se osećamo uzvišeno u zvaničnom obraćanju auditorijumu od strane četvoroipogodišnjeg deteta. Osećam se uzvišeno, svakako, kada mi treća generacija upućuje neki proglas, makar to bila i bajka. NaopačkeT i sa dve zle sestre opahosnice (pakosnice) koje su živele u šumi a tamo je živela i njihova kućica. Normalno.

Desio se “Big Event” na Badnji Dan tekuće, novopridošle godine. Stigao je mladji brat Lazar u vidu uspavanog zamotuljka sa pućastim obrazima i uspavanim okama.

Šta se dešava u toj malenoj glavi i kako doživljava friškog člana porodice pokušavam da zamislim, ali mi ne ide. Ja sam bila najmladja i evo, poslednja ostala. Medjutim, svrbi me to njeno poimanje mikrosveta i mikročoveka. Kako to sada, mama i tata imaju još nekog osim mene? Kako to moj bivši mali krevet dobija novog stanara? E čekaj, ja sam i ime dala.. jes variralo od Gabrila, Ostoje i Let The Force Be With You, ali nekako mi ona pesma “Materina maza” ostala u najlepšem sećanju pa je, shodno tome, Lazar. (Da li je totalno nesvesna značenja imena njene mame (Milice) i malog Lazara, ili je nešto pradedovsko isplivalo u vidu kreativne Andje?)

Juče je gostovala “Na Mokranjčevu” zbog proslave Lazinog dolaska na kućnu adresu i prEpreme torte sa pahuljicama i čokoladom. GAK u Nišu nam je usputna stanica. Nosimo mami rezervnu spavaćicu i ostale potrepštine. Videće je prvi put bez stomaka, uplakanu i zamotanu u plišani bade mantil.

“Mama, zašto plačeš?” Pita pomalo zbunjeno.

“Srećna sam što te vidim.”

Ja tampon. Gledam ono što rodila i ono što se rodilo posle. Holy Trinity na izvol’te.

Dobro, rondzam i ja, ali to se ne računa. Kod mene je sada glavni padež “moram”. Nebitno što su mi dileri odozgo ugustili deljenje karata, jer svaki odlazak i dolazak je šok za ograničenu ljudsku svest. Za neke duše u ovoj paraleli nema pauze ni za “toalet samo za piš”. Podmetni pampers i vozi, Miško. A to da te sve životne situacije, promene, odlasci, dolasci očvrsnu i ostali guz papir.. okačite mačku o rep.

Osluškujem i dešifrujem sopstvena osećanja. Sa dve generacije posle mene i jednom materinom mazom. 

Shvatiš da ti je kapacitet punoće uporedan sa frižiderom, ambarom i novčanikom. Kada je sve puno..

“mirna Bačka”

i Nišavski Okrug.

andja-i-laza

Advertisements

Posted on January 11, 2017, in crtice iz života and tagged , . Bookmark the permalink. 4 Comments.

  1. E pa lepo. Zdravi i veseli bili!

  2. Čestitam! Da ste živi i zdravi. Ima nešto u tom Holy Trinity. 🙂

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: