Pukni, dasko!

Pukla daska na wc šolji pa malo štipa kad se sedne. Ne znam da li ima veze sa gabaritom mozga il’ dupeta. I jedno i drugo pritiska.

Uglavnom, nema relaxa, čitanja romana, gledanja (u porodičnom okruženju zabranjenih) diskutabilnih, video klipova.

Štipa. Kuka. Nariče.

Traži adekvatnu zamenu i penziju, zasluženu.

Nekom fali daska u glavi, nekom na wece šolji.

Želja je nezamislivo širok pojam.

Meni želja trenutna da se ne zaledim mnogo kada odem sutra da posetim ranč. Tada zažalim što sam se rodila (ne svojom voljom) u Srbiji. I mnogoljudna Indija nekako deluje primamljivo u vreme snežnih nanosa i zblanute zimske službe. “Sneg??? Ajte, molim Vas, saćemo mi to, rešeno do marta! Onda prelazimo na poplave.” Neko Vas, debelo, laže.. i tako malo potrebno je da postanete svesni svoje moći. Jednog dana, moraćete da date neku vrstu opravdanja za nekorišćenje iste. Onima koje ste rodili i ostavili amanet. Onima kojima ostavljamo svoje dugove, pisane i nepisane..

Nisam osoba podložna uticajima. Uvek je visilo pitanje zašto se neko buni ili veliča odredjene stvari. Šta ga to štipa, ko mene daska, pa mora da bljucne u javnost jed, jad i neku bednu korist? Nije imao da plati struju, pelene, kokain? Nešto jeste.

Ma jok.

Ne vuku nas iste žice kada se u prsa busamo da nismo ničije marionete i da igramo neki, samo nama znani tango.

Sami?

Sami!

(Nismo.)

….

Mešam kažiprstom domaći sok od paradajza i palim, ko zna koju cigaretu po redu. Jede mene daljina. Ovog Juga i onog Severa. Severna švesterka zakovala u svom “dve igle magnetne” braku. (Lepo sam osetila ubod žaoke kada je sve to počelo.) Pojedena od godina, nemaštine, odgajanja blizanaca, alkohola, pogrešnih odluka, tone na plitko dno reke Aure. Jedina pomoć je spakovan kofer i let, let, bubamaro. Za mene. Jedini oprost koji priznajem je pogled u oči i zagrljaj. Da joj kažem, doslovce:

“Nisi ti debela, ti si nesrećna. Samo nemoj kriviti muškarce za taj osećaj. Nezadovoljna sopstvenim odrazom u ogledalu. Ta ista koja te pozdravi jutarnjim, podbulim pogledom u parčetu uglačanog stakla je ona čupava, natapirana pankerka pre x godina.”

Napićemo se, zajedno, otplakati višak urina i probuditi, snažnije nego bilo koji, žutokljuni pevac na svim prostorima.

Sansa deluje nežno, stakleno,

evo je,

slomljena, potrošena!

Sorry.

Zajebo si se. Osim u slučaju da joj je Sudnji Dan, ona se diže iz pepela.

Baš takva, staklena i krhka. 

U redu je da se plašiš.

I ja bih da sam muško.

Advertisements

Posted on January 17, 2017, in crtice iz života and tagged . Bookmark the permalink. 2 Comments.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: