Šejker za ravnicu

Mojblog arhiva 01.02.2013.

Za četr’ dana, devet sati i dva’es pet minuta dobiću prve goste od kako gostujem.

Stiže meni moja Majka Vuka sa Severa, iliti Katri.

“Bejb, ja sam osetila da bi trebalo malo da šejkujemo travnatu depresiju.”

Nisam ni sumnjala da će iskopati najzajebaniji put, ali i najjefitiniji: Turku, Gdanjsk (sa spavanjem), Eindhoven. Povratna karta manje od sedamdeset jevreja.Tu je čekam. Sa biciklo. Možda dva, ako budem dobro raspoložena.

Kada sam pečalbarila po olandeze sosovima i pitama sa i bez gorčine, negde duboko insajd nešto je kokodakalo “Vratićeš se ti opet”, ja ne verovala, ja bila zakopana crnogorskim primorskim kamenjem, ko da otkopa kad svi lenji.

 

Džimi je nigro tinejdžer u crvenom sakou i pantalonama na štrafte. Stoji uvek na istom mestu u sobi, s tim što povremeno dobije neki detalj, za razbijanje monotonije. Rusku vojnu kapu, avijatičarske djozle, pleteni šal, brdo medalja i entrance kartica za ulazak kojekude. Džimi je poklon od roditelja za stečenu univerzitetsku diplomu. DNA sto posto drvo.

Tako su mirni, staloženi, vedri i sve po bontonu. Jedva čekam da vidim reakciju na severnu vatru u obliku pozamašne plavuše.

Stiže i vodka sa brusnicom. Čista finska nirvana.

Mojblog arhiva 01.02.2013.

Advertisements

Posted on February 25, 2017, in beleške iz Holandije. Bookmark the permalink. Leave a comment.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: