Uhvatiti u Letu

Usporiti u Svetu.

Sa udaljenog balkona vidi se razvučen noćni smajli osvetljenog zaliva. Vidi se težak vazduh, tropski vreo i njegov dah polegnut po površini vode. Slow motion talasa, letnje želje zgusnute u desetak dana, u neke tudje bogove i vere, u sile i zavere, u so i sok lubenice.

Seckam opranu zelenu salatu, hladim testeninu i otvaram kesicu kikirikija spakovanog negde u Srbiji. Smešno. Sa zvučnika laptopa dopire melodija UB 40. Albanska verzija kiselog mleka glumi pavlaku i sjedinjuje ukuse skoro na isti način kao ljude. Taj jedan fluid, uvek potreban da nam izjednači potenciometre. Da ti pustiš suzu umesto mene. Ili se nasmeješ umesto mene. 

Kada ti prevedem stihove pesme.

“O ponorima koje smo dublje kopali”

I poverim tajnu mira koji otključam svaki put kada osetim asfalt pod točkovima.

Our Gipsy camp is on the road again.

A ljude kreiramo od snova, od vizija, samo nama znanih.

…

I šta sam ponela?

Kamenje.

Teško i lepo.

Tu gde se pogled zamagli za trenutak od nestvarnog plavetnila i pamet pomuti, pa zaboraviš sve i ne postoji ništa.

Samo plavo i kamen žežen.

Zgrabiš šakom, žmureći, osetiš težinu i pustiš kroz prste da klize.

Otvoriš oči tek kod poslednjeg.

I zadržiš.