Mani me se, lepa Nasto

Eto.

Nekom je tako sudjeno da mu dani nemaju raspored časova. Nema objava na društvenim mrežama o radosti vikenda, jer radni dani su čudna sorta. Radiš kad žareća lopta kaže “Dobro jutro!” Istoku. Ili ono čuveno pitanje: “Čime se baviš?”  Bejb najviše voli kada je pitaju “Where are you from? I would like to greet you in your native language!”

Gde smo, odakle smo, ko smo? U ovom životu? Sa bezbroj nasledjenih stanica svekolike železnice.

Zajebu se kod finskog. Zajebaniji od srpskog još sedam puta. Njeno “pffff” kaže daleko više svakom ko razume da Majka Zemlja ne zna za sveske u linijama.

“Odavde, odande, odasvud, ko bi znao, ko bi rekao. Izmisli odakle smo!”

Savršen odgovor da zbuni prosečnog konobara na obali koja prima, uglavnom, one u vinklu.

Nismo ni svesni šta sve nasledimo i pre nego zakmečimo za sve pare.

Bogatstvo teško i Atlasu. Ne znam i gde bi ga potrošio.

Nije lak Mesec izgraviran u nekom sažveždju i na primer neka rogata životinja navikla da udara rogovima pre nego glavom.

Nasledjeno.

Najprvo.

365 dana smeste u Generaciju. Naslediš Urana, Neptuna, Plutona sa prvim krikom. Ti posle gledaj da se nekako izboriš, žongliraš, a moj ti je savet potpuno neznanje. Dosta pomaže. Šta te briga dalje od tvog atara.

Ulazimo u prozirnu vodu poput kristala i dovikujemo joj: “Uzmi doživotni kredit! Ostajemo ovde!” Zajedno sa ražama, ribama koje kreiraju mandale oko članaka, uličnim psima, dugovima i slomljenom plastikom na mestu gde i car ode peške. Platimo i ostavimo napomenu na bookingdotcom.  Nemoj ti meni sve je savršeno i imam pet zvezdica kad obrišem ono što mi se ne dopada.

I čežnju ostavila na “može da sačeka”. Samo Andja ima apsolutno pravo da dovuče gomilu raznobojnih traka smuljanih u opranom vešu u kuhinju i postavi sasvim ozbiljno pitanje: “Si ti to bila na moru?” sa podignutim rukama punim šarenila.

“Aha”

“Ko te vodio?”

“Moja sestra Katri.”

Prevrt krupnim okama značio je “sve ti je oprošteno”.

E onda zažalim što smo “homo sapiensi” i mislimo da smo najpametniji pa udaramo linije i definišemo se u bezbroj varijanti. I što Srbija nema more.

Nikad glupljih a vodećih na ovoj plavoj kugli.

U medjuvremenu,

obožavam ljudsku predrasudu dok god je drži dalje od mesta koja su savršena pusta i nedodirnuta.

I moja.

lukova

 

Advertisements

Posted on July 21, 2017, in Albanija, crtice iz života. Bookmark the permalink. Leave a comment.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: