Ima vilajeta i sa rasvetom, trust me

 

Najljubaznije sam zamoljena da sledeći tekst ne objavljujem na engleskom, inače mi sledi spavanje na balkonu. Tako da poznavaoci maternjeg jezika imaju privilegiju. 

Zemlja cveća, hempa i svinja. Medjutim, nečije svinje treniraju brzo hodanje i stignu do cveća pre homo sapiensa. Ne znam još koliko dugo ću uživati u ovom pravilno rasporedjenom poretku svega, pa i psećih govana, ali inspirativni su, u pizdu materinu, kad uporedim s nama. 

Ako hoćete da bacate smeće gde i sav normalan svet, morate da popunite aplikaciju, sačekate dve nedelje i onda, ako ste srećne ruke, izvučete karticu, skoro istu kao za bankomat, osim razlike što sa ovom karticom ne dobijate ništa, a rešite se prljavštine i skeletona iz ormara, špajza ili kante, svejedno je, to ne morate da popunite na aplikacionom formularu. Bitno da vam je odeljak u novčaniku pun plastike veselih boja, para nigde.

Čak i sneg pada pravilno usmeren, garantujem da su ugradili navigaciju u stratosferi.

Zabalavljeno gubimo osećanje vremena, gledajući Cohenov koncert u Londonu i sa velikim žaljenjem shvatamo da nam nijedan supermarket ne radi, a tek je devet. Gde si, majko Srbijo i mali privatnici jos manjih kioska od nula do dva’esčetr’.

“Ima kineska radnjica na uglu, hoćeš da skoknemo po klopu i neko pivo?”

Još pita.

Ne volim hladnoću i puštam monstruma na povocu da nas vuče, ne bi li što pre napipali topli stan. Ispred ulaza u zgradu nasumičnim preturanjem po svim džepovima tresnu nas surova istina da nismo poneli ključ.

“Ne brini, ima jedan sakriven, za ovakve slučajeve.”

“Gde?” Pitam bojažljivo.

“Negde u blizini stana.”

Već  zamišljam polako smrzavanje sa praznim limenkama za pod glavu, kad mi pokazuje cirka pet metara kamenčića oko ulaznih vrata.

“Tu je negde.”

Kopam po kamenju, suznih očiju, što od muke, što od štipkanja minusa za iste mi organe i borim se sa balavom njuškom uporne životinje da nam otme večeru.

“Aha! Naš’o sam ga!”

Nekad pomaže pravilni poredak svega, pa i rezervnih ključeva.

P.S. Ako me nema narednih dana, znači smrzla sam se na balkonu, te me isporučite ko led iz uvoza, možda manje košta, a i volim da gledam kroz prozor. Tužbu uručite Google prevodiocu.

16.01.2013. Weert, Limburg

 

Advertisements

Posted on August 11, 2017, in beleške iz Holandije, crtice iz života. Bookmark the permalink. 11 Comments.

  1. Ipak si tu. Odleđena 🙂

  2. Neuništiva žena… 🙂

  3. moja tetka, pričala mi, čuvala pse u londonu, još sedamdesetih. bilo joj dobro. a razumem te. nema raja, ni u rodnom ni bez rodnog kraja.

    • Gde si, bre, thirsty, sto god. Ovaj četvoronožni skot je drug član najtvrdoglavijeg psećeg plemena iz zemlje Rodezije. (S)Našli smo se! Baš mi nedostaje stoka bandoglava.

  4. a, jel na gazdu? moji svi bili tvrdoglavi.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: